Ima li formule za borbu protiv „sagorevanja na poslu“

O tome kako prepoznati momenat kada klasičan stres preraste u sindrom sagorevanja (burnout) i kojim metodama se može prevenirati, za RTS je govorila konsultantkinja Sandra Rapo, koja je, kako kaže, i sama preživela jedno takvo stanje. Kliničke studije pokazuju da ne reagujemo svi isto na izazovne situacije. I u tom smislu, važno je odrediti tipove ličnosti, to kako će oni reagovati, i da li će postati žrtve sindroma sagorevanja.

„Uglavnom su to nerezistentni ljudi. To znači da na njih stres utiče potpuno drugačije u odnosu na neke druge tipove ličnosti koji mogu da se izbore sa raznoraznim stresovima koje dolaze u toku dana”, kaže Sandra Rapo.

Ljudi često nisu svesni da neadekvatna ishrana, nedostatak sna ili nepodržavajuće okruženje jesu izazov za organizam, i da mogu izazvati stres.

„Kada mi ne reagujemo na klasičan stres, posle dugog vremena dolazi do jednog rolerkostera u koji upadamo i sve kažemo – Nije bitno, biće bolje, sutra će biti bolje... I u tom trenutku mi doživljavamo početke, prve simptome burnout-a“, kaže gošća RTS-a.

„Znate, vi kažete – Biće bolje, a u suštini unutra nešto se raspada. Tako je. Znate da neće. Tako da ja apelujem da ljudi krenu malo da osvešćuju to svoje nepovezivanje sa sobom, i da malo više radimo na našem unutrašnjem, da kažem i detetu, našem unutrašnjem stanju, kako se mi osećamo, kako se pripremamo za poslovni sastanak, vi za vaš posao, ja za svoj. To nije samo – sedimo i počnemo da radimo. Ne, mi se pripremamo, ne samo mentalno, nego se pripremamo i, da kažem, psihofizički”, objašnjava Sandra Rapo. Dodaje da je važno pripremiti se tako što se najpre izdvoji vreme za sebe.

„Svako od nas može da nađe pet do deset minuta za sebe. U smislu da malo promisli kako se oseća i da pravilno diše. Nas nikada niko nije učio kako se pravilno diše i da, to disanje u stvari nam pomaže da se povežemo sa sobom i samim tim odagnamo stres”, rekla je konsultantkinja.

Faze izgaranja

U procesu sagorevanja postoje određene faze. Među njima su insomnija, distanciranje od kolega na poslu, psihička opterećenost finansijskim i poslovnim pitanjima, privatnim problemima...

„U ovom slučaju imate neku nelagodu sa kojom ležete i sa kojom ustajete. I to je ta situacija gde vi želite kao da pobegnete od sebe, od svog života, a ne možete, jer upravo to – Biće bolje. kolega je kriv, šef je kriv, korporacija, kompanija, gazda. Nikako da uđemo u sebe, da pogledamo gde smo mi tu doprineli da se nađemo u toj nekoj situaciji. Znači ja apelujem da mi krenemo da radimo, da osvešćujemo kao nacija sebe i potrebu da radimo na tim edukacijama“, ističe Rapo.

Govoreći o toku procesa sagorevanja, navodi da je istraživanjem došla do zaključka da najpre kreću male opomene koje nam organizam šalje, kao što su grčevi u telu, glavobolje, nesanica, gubljenje ili dobijanje na težini, neraspoloženost…

„Ja uvek savetujem ljudima da prvo malo pročitaju, pošto to nije bolest, burnout nije bolest, to je skup simptoma, to je sindrom. I samim tim, pošto je sindrom, možemo da ga u početku sprečimo”, rekla je gošća Jutarnjeg programa.

Čiji je posao prepoznavanje profesionalnog sagorevanja

O sindromu sagorevanja na poslu, sve više računa vode, i treba da vode specijalisti iz domena ljudskih resursa. I Svetska zdravstvena organizacija prepoznaje stanje sagorevanja na poslu, dok se u nekim državama na osnovu toga propisuje i do 12 nedelja poštede sa posla. Rapo očekuje da će se ovo stanje konkretizovati i u našoj zemlji (sada je drugačije kategorizovano), jer su posledice po zdravlje brojne.

„Posle korone, ljudi su se promenili. Videli smo da sve preko noći može da nestane i taj zaposleni, i ta korporacija i tako dalje, tako da je jako važno da ejč-ar specijalisti posmatraju svoje zaposlene, pitaju ih šta im treba. Sada imamo bukvalno u ovom trenutku, imamo zed generaciju, imamo iks generaciju, imamo milenijance, bejbi-bumeri su već, da kažem, polako u penziji, tako da morate da napravite, da stalno imate uvid u sve te dinamične procese koji se dešavaju i da ih prepoznate”, istakla je Rapo.

Kaže da je zadovoljna što na edukacijama sa zed generacijom dobija dobar odgovor i smatra da pripadnici te generacije „nikako nisu oni koji će sebi dozvoliti da sagore: „Oni vrlo znaju šta rade, i vrlo znaju da postave i sebi i drugima granice, za razliku od prethodnih generacija”.

Dodaje da zed generacija zajedno sa milenijalcima čini trenutno 66 odsto svetske populacije, što, kako kaže, čini jedan ogroman kapacitet i potencijal za rad.