Šta možete da kažete sagovorniku koji ne skida pogled sa mobilnog telefona

Kada sagovornik ne skida pogled sa telefona, osećamo se kao da nismo važni i da je ono što gleda važnije od nas. To naravno negativno utiče na naše prijateljske, rodbinske i partnerske veze.

Evo šta možete da kažete kada osoba sa kojom pokušavate da razgovarate ne želi da se odvoji od telefona:

„Imam grupno ćaskanje koje je trenutno vrlo napeto, ali bih radije razgovarala sa tobom bez ometanja. Možemo li da sklonimo telefone u torbe?“

Postoji anegdota da je grupa drugarica otišla na večeru i stavila svoje telefone na sredinu stola. Prva koja posegne za svojim uređajem morala je da plati račun.

Međutim, ne mora da se unosi finansijski aspekt u celu priču. Umesto toga, predložite da svi ostavite svoje telefone negde van vidokruga.

Ovakva fraza ne deluje optužujuće i predstavlja suptilno rešenje da se prenese poruka: Hej, svi imamo obaveze na telefonima, ali sad želim da razgovaramo nas dvoje.

„Je li sve u redu?“

Ovo pitanje dozvoljava mogućnost da postoji hitan slučaj – dok implicira da bi, ako ga nema, bilo bolje spustiti telefon. Možda deluje pomalo konfrontaciono, ali je bolje nego da se odsečno opomene sagovornik da odloži telefon.

Na ovaj način ostavlja se mogućnost da se možda stvarno dešava nešto važno.

„Ima li nešto zanimljivo što možeš da podeliš sa mnom?“

Ovo je način da se neko natera da priča o tome šta prati na telefonu – i, kao rezultat toga, da podigne pogled sa pomenutog uređaja. Ponekad je to samo razmena poruka sa nekim drugim, ali s vremena na vreme, dešava se da sagovornik podeli sa vama to što prati, poput: 'Pogledaj ovaj stvarno smešan video' ili 'Evo ove zabavne slike koju mi je neko poslao'.

U svakom slučaju, ideja je da ih ponovo uvučemo u razgovor uživo.

„Da li je sada dobar trenutak za razgovor ili da se vratim kada završiš?“

Ovaj pristup je direktan, ali i dalje pun poštovanja. Skreće pažnju na činjenicu da je druga osoba očigledno ometena, bez ikakvih zahteva od nje. To sagovorniku daje autonomiju, a istovremeno poštuje naše sopstvene potrebe. Često je dovoljno da obavestite svog sagovornika da osvesti činjenicu da nije potpuno prisutan da bi se podstaklo resetovanje.

„Nedostaješ mi kada stalno gledaš u telefon.“

Govoriti nekome da ti nedostaje dolazi iz ranjivosti, a ne iz namere da ga optužite – i gotovo sigurno će to dotaći srce vašeg prijatelja. Izražavate da telefon stvara distancu i da želite vezu, pored toga, podstiče empatiju.

Većina ljudi ne shvata kako njihovo korišćenje ekrana utiče na druge dok im se na to nežno ne ukaže. Trik je da se to kaže toplo, iskreno, tako da se oseća kao emocionalni podsticaj, a ne kao osećaj krivice.

„Možemo li da napravimo pauzu od 10 minuta bez telefona? Zaista želim da se makar malo ispričamo.“

Zamoliti nekoga da skloni telefon na tako kratko vreme je realistično – to je veoma izvodljiva pauza. Ne tražite da se zauvek isključi, već pozivate na zajednički trenutak. Obično smo skloniji da prihvatimo kada postoji jasna vremenska granica i dobar razlog.

Pored toga, to je saradnja, skoro kao da predlažete timski izazov.

„Ovi trenuci sa tobom mi zaista mnogo znače.“

Ako ste na večeri sa prijateljima ili provodite kvalitetno vreme sa članom porodice koga ne viđate često, razmislite o tome da skrenete pažnju na značaj tog trenutka.

Možete čak i da dodate: „Čini mi se da smo propustili mnogo dragocenih trenutaka zbog telefona“. To može biti veoma moćno i može da dovede do značajnih poboljšanja u kvalitetu odnosa.

„Primetio sam da kada smo zajedno, ti uglavnom pratiš Tik-tok, čini mi se kao da me ignorišeš.“

Skretanje pažnje na to kako se osećate zbog načina na koji sagovornik koristi telefon može biti efikasnije od „provokativnih“ komentara, potut: „Uvek si na Tik-toku! Ne mariš za mene!“

Međutim, isticanje sopstvenih osećanja može posejati seme koje će podstaći sagovornika da preispita svoje navike. Najvažnije je pristupiti tome sa pozicije da ne osuđujete sagovornika i da naglasite da ne želite da ga maltretirate.