Чаробни напитак – како је кафа освојила планету

Кафа је дефинитивно стекла култни статус – од Старбаксовог фрапућина који ове године слави 30. рођендан, па све до најновијих Тик-ток трендова који нас наводе да пробамо кафу Далгона.

Али промена климе тешко погађа узгајиваче кафе, па су цене рекордне. Упркос томе тај напитак остаје саставни део светске културе, барем за сада.

Митолошки и духовни корени

Откриће кафе приписује се етиопљанском пастиру по имену Калди. Он је, наводно, приметио да његове козе постају живахне након што су појеле црвене бобице. Иако је прича вероватно измишљена, кафа – тачније сорта Arabica – заиста потиче из провинције Кафа, у Етиопији. Етиопљанска церемонија припреме и испијања кафе, где се зрна прже на отвореном пламену и кувају у глиненој посуди, тренутак је за предах, гостољубивост и заједништво.

У Сенегалу, међутим, "café Touba" – с додатком гвинејског бибера и каранфилића – потиче из исламске суфи традиције и њено испијање се доводи у везу са духовношћу.

У Турској се нефилтрирана кафа кува у бакреној џезви, а након испијања често следи гатање из талога. То је вековна традиција која је још увек цењена, чак и међу припадницима генерације Зед.

У Бразилу је "cafezinho" – мала шољица кафе – симбол добродошлице и нуди се свугде, од домова до улица.

А онда се 2020. док је свет био затворен због ковида, захваљујући Тик-току појавила и јужнокорејска Далгона кафа – инстант-кафа помешана са шећером и водом. Осим естетике, тај тренд је људима понудио једноставан, умирујући ритуал.

Јединствени укуси: сир, јаје и… измет?

Кроз деловање разних култура кафа је попримала невероватно иновативне облике. У нордијским земљама попут Финске и Шведске црна кувана кафа понекад се прелива преко коцкица сира, направљеног од крављег или ирвасовог млека. Та традиција је стара вековима.

За вијетнамску "ca phe trung" (или кафа с јајетом) меша се умућено жуманце са кондензованим млеком. Та импровизација из ратног доба данас је на све стране присутна.

Ту је и индонежанска "kopi luwak", направљена од делимично пробављених бобица које је појела и излучила цибетка. Иако цењена због посебног ферментираног укуса, "kopi luwak" је етички контроверзна. Велика потражња навела је неке произвођаче да држе цибетке у кавезима и присилно их хране.

Од светог напитка до глобалне робе

Иако је откривена у Етиопији, најранији писани докази о узгоју кафе потичу из Јемена. Тамо је добила арапски назив "qahwa" – изворно значење: вино – из којег је настала реч кафа.

Суфи мистици пили су је како би одржали духовну концентрацију током ноћних молитви. Лука Мока на јеменској обали Црвеног мора постала је трговачко средиште из којег је кафа одлазила у исламски свет и Азију.

Још једна легенда каже да је индијски суфијски светац Баба Будан прокријумчарио седам плодних зрна из Јемена у јужну Индију у 17. веку, пркосећи арапском монополу. Из тих зрна су настале плантаже кафе у регији Чикмагалур у Карнатаки.

Убрзо су европске колонијалне силе увиделе потенцијал кафе. Холанђани су садили кафу на Јави, Французи на Карибима, а Португалци у Бразилу. Бразил, у који је кафа стигла у 18. веку, израстао је у највећег произвођача на свету.

Чак је и Аустралија, која се касно укључила у тај тренд, развила снажну културу кафе. Занимљивост: и Аустралија и Нови Зеланд тврде да су 1980-их изумели "flat white".

Кафићи: завере, немири и мачке

Кроз историју кафане су биле више од места за пиће — биле су инкубатори идеја, уметности и револуције. У Истанбулу су у 16. веку власти више пута покушале да их забране, бојећи се да окупљања под утицајем кофеина могу да изазову немире.

У Европи су у доба просветитељства кафане нудиле шољицу кафе и дозу радикалне мисли – често су их посећивали мислиоци попут Волтера и Русоа.

У колонијалној Америци кафа је постала замена за британски чај оптерећен порезом. Бостонска кафана "Green Dragon", прозвана још и „штаб револуције“, угостила је састанке активиста који су организовали отпор британској власти, нарочито неправедном опорезивању, што је на крају довело до Америчке револуције.

Током протеклих деценија, кафане и кафићи су постали „трећи простор“ – ни дом ни канцеларија, већ нешто између. Кафана је еволуирала у уточиште модерног живота.

Почетком 1990-их, када приступ интернету у кућама још није био широко доступан, многи кафићи су почели да нуде приступ интернету, што је привукло људе да раде из тих простора.

У међувремену су многи власници кафића осмислили необичне додатке за привлачење гостију. У Тајпеју је 1998. отворен први светски мачји кафић – Cat Flower Garden – који је урбаним становницима понудио угодан простор за испијање кафе и дружење међу мачкама. Тренд је експлодирао у Јапану и сада такви кафићи постоје широм света, где спој кофеина и смирености помаже становницима ужурбаних градова да се барем накратко опусте.