Zašto verujemo da mi zaslužujemo dobru karmu, a drugi ne

Uobičajeno je verovanje da postoji neka viša sila izvan ljudskih bića, poput kosmičke sile koja osigurava na duge staze da se dobre stvari dešavaju dobrim ljudima, a loše stvari zlim.

Profesorka socijalne i psihologije ličnosti na Univerzitetu Jork u Torontu, Sindel Vajt, koja se dugo bavi proučavanjem karme, ističe da uprkos činjenici da se toliko ljudi pridržava ovog natprirodnog sistema verovanja, istraživači još uvek ne znaju mnogo o tome.

Zato su, u studiji objavljenoj u časopisu Psihologija religije i duhovnosti, prof. Vajt i njene kolege istražile kako psihološka motivacija ljudi pokreću njihova uverenja o karmi.

Ispostavilo se da postoji prilično sebična pristrasnost u tome kako se karma ispoljava: Širom populacije, kada ljudi razmišljaju o sopstvenoj karmi, to ima tendenciju da bude prilično pozitivno. Ali kada razmotre kako karma utiče na druge, uglavnom podrazumeva zaključak da su mnogi zaslužili lošu karmu.

Trajna privlačnost karme

Koncept karme je ukorenjen u pogledu na svet mnogih azijskih verskih tradicija, poput hinduizma i budizma, ali je postao rasprostranjen i na druge, uključujući i nereligiozne zajednice. U poslednjih nekoliko godina, on je ušla i u pop kulturu.

Tejlor Svift, Čapel Roan i Džodžo Siva, između ostalih umetnika, svi su objavili pesme sa temom karme. U pesmi Sviftova upoređuje dobru karmu sa svim pozitivnim aspektima svog života: počev od dečka do mačke koja joj prede u krulu jer je voli. „Karma je opuštajuća misao“, pevuši ona. „Sigurno mi zavidiš što za tebe nije?“

Kulturna težnja ka božanskoj pravdi ima veze sa našom željom da verujemo da će etičko delovanje i saosećanje biti nagrađeno – što znači da svi imamo neku moć da utičemo na svoju sudbinu.

„Ljudi žele da veruju da su im životi pravedni“, kaže prof. Vajt. „Vole kada se ljudi ponašaju pravedno jedni prema drugima i kada misle da će proći kroz svet na predvidljive načine i da će ljudi dobiti ono što zaslužuju.“ Verovanje u karmu može da nam pomogne da lakše prebrodimo neuspehe i druge izazove, dodaje profesorka, jer će u nekom trenutku dobro ponašanje sigurno biti nagrađeno.

„Karma i druga natprirodna verovanja vas navode na pomisao da postoje više sile koje se brinu da ćete na duge staze dobiti ono što zaslužujete“, navodi profesorka.

„To vas može učiniti optimističnim i sigurnim da će se stvari, na kraju, završiti pozitivno.“

Karma nagrađuje mene, a kažnjava tebe

U svom novom istraživanju, tim profesorke Vajt je sproveo nekoliko eksperimenata sa više od dve hiljade ljudi, koje su zamolili da pišu o karmičkim događajima u svom životu ili životima drugih.

Većina ispitanika (86%) je izabrala da piše o nečemu što se desilo njima samima, a od tih ljudi, skoro 59% je opisalo pozitivno iskustvo – što je bio rezultat, kako su verovali, karme. Manji broj učesnika studije prof. Vajt (14%) je izabrao da piše o nečemu što se desilo drugim ljudima – a 92% se fokusiralo na negativno iskustvo uzrokovano lošom karmom.

U drugom eksperimentu, ispitanicima je rečeno da pišu o nečemu što se desilo njima samima ili nekom drugom, i ukupno, 69% onih koji su pisali o sebi fokusiralo se na pozitivno karmičko iskustvo, dok se samo 18% onih kojima je dodeljeno da pišu o nekom drugom bavilo pozitivnim karmičkim iskustvom drugih.  

Zaključak je bio jasan: Karma je dobra kada razmišljamo o tome kako utiče na naše živote, a loša kada razmatramo kako utiče na druge.

Rezultati pojačavaju ideju da smo svi psihološki motivisani da sebe doživljavamo kao „moralne i one koji su zaslužili sreću“, kako su autori studije rekli, „i da druge ljude doživljavamo kao primaoce pravednih kazni za njihova zlodela“.

„Ljudi su generalno prilično motivisani da sebe gledaju pozitivno i da razmišljaju o svim aspektima svog života na način koji ih stavlja u pozitivno svetlo“, ističe profesorka.

„Možete se osećati dobro u vezi sa sobom misleći da kontrolišete dobre stvari koje vam se dešavaju, i možete se osećati sigurno u svojoj budućnosti ako mislite da možete da činite dobre stvari sada kako biste stvorili dobro za svoje buduće ja.“

Verovatno postoji nekoliko objašnjenja zašto se fokusiramo na karmičku kaznu kada razmatramo kako karma utiče na druge ljude. Delimično, ne osećamo snažnu potrebu da pozitivno gledamo na druge ljude.

„Postoji mnogo razloga zašto želimo da imamo više samopouzdanja i gledamo sebe u pozitivnom svetlu, ali nemamo istu motivaciju da se fokusiramo na pozitivne stvari u životima drugih ljudi.“. Objašnjavanje negativnih iskustava drugih ljudi kao karmičke kazne, dodaje profesorka, zadovoljava naš motiv pravde – ili prirodnu sklonost da verujemo da ljudi dobijaju ono što zaslužuju.

Dalja istraživanja

Profesorka Vajt nastavlja da proučava karmu, uključujući i to da li nas karmičko razmišljanje čini velikodušnijim prema drugim ljudima i da li je veća ili manja verovatnoća da ćete im pomoći ili ih kazniti.

Za sada se čini da stalno razmišljanje o karmi ima „prilično pozitivne posledice“, napominje prof. Vajt – iako se neki ljudi previše opterećuju karmičkim kaznama za druge.

„Sve je to deo slike ovih većih natprirodnih sistema verovanja, što uliva snagu u živote ljudi i može im pomoći da se osećaju bolje u vezi sa određenim stvarima.“  „Ali to nije univerzalno dobro u svakoj situaciji“, ističe prof. Sindel Vajt.