Naučite kako da kažete „ne“, jeste kratka reč ali je nije lako koristiti

Često brinemo da izgovarajući „ne“ u stvari šaljemo poruku da nismo osoba od pomoći, da nismo fina, ljubazna osoba i timski igrač, smatra Vanesa Bons, socijalni psiholog sa Univerziteta Kornel.

Verovatno većina smatra, dodaje profesorka, kako izgovoreno ne može uvrediti drugu osobu, a takva zabrinutost je često prenaglašena.

„Ako stalno govorite 'da', verovatno će vas ljudi iznova i iznova pitati nešto, što može dovesti do osećaja da vas iskorišćavaju, problema sa ravnotežom između posla i privatnog života“, kaže Bonsova, autorka knjige Imate više uticaja nego što mislite.

Dodaje da osim toga nemogućnost da se kaže „ne“ može prouzrokovati da prioriteti kao što su projekti, veze ili hobiji pate.

„Svaki put kada kažemo 'da' za nešto, mi implicitno kažemo 'ne' nečemu drugom“, ističe profesorka.

Možda ste čuli da je 'ne' potpuna rečenica. Nekad možda jeste, ali kako Bonsova ističe ona je često prilično neprijatna, pa umesto nje savetuje da se saopštavaju tri stvari: „To nije zbog mene, nije zbog tebe i nije zbog nas“.

„Jedan od načina da uspešno odbijete ljude je da zahvalite što misle na vas, što će ih uveriti da nisu učinili ništa loše time što su nešto pitali. Zatim nastavite kratkim objašnjenjem da biste voleli da možete da pomognete, ali da trenutno nemate vremena. To pomaže da bude jasno kako izgovoreno ne nije loš odraz vašeg karaktera“, rekla je.

Ne zahteva svaka situacija toliko promišljen pristup. Razmislite o trenucima kada ste bili pod stresom zbog nekog brzog 'ne', a zatim razmislite o frazama koje biste mogli da koristite u budućnosti. Bonsova navodeći primer traženja donacija nudi odgovor za odbijanje.

„Izjava da ste već donirali prilog ove godine može vas izvući iz slične situacije. Ukoliko govorimo istinu, to je i način da podsetimo sebe i druge da smo i dalje dobra osoba“, kaže profesorka.

Ako smo skloni da kažemo „da" kad god smo na licu mesta, profesorka savetuje da pronađemo način da kupimo vreme koje bismo iskoristili za razmišljanje nasamo u donošenju odluke. Daje predlog da u takvoj situaciji možemo reći: „Dozvolite mi da razmislim o tome pa ću vam javiti odgovor“ ili „Dozvolite mi da proverim i odgovoriću mejlom“.

Reci „ne“ kao da naručuješ sendvič

Ciljajte da budete stvarni, savetuje Elen Hendriksen, klinički psiholog i autor knjige Kako biti svoj. To znači da se ne izvinjavamo previše i ne ponašamo kao da smo uradili nešto pogrešno. Jedan od saveta koje daje Hendriksenova je da neutralnim tonom odbijamo druge, kao kada naručujemo sendvič i nabrajamo priloge.

Uvek postoji onih koji neće prihvatiti „ne“ kao odgovor. Ako neko vrši neprikladan pritisak, iskoristite ono što Hendriksenova opisuje kao tehniku oborenog rekorda – daj isti odgovor iznova i iznova.

„Nemojte se osećati bezdušno u takvim situacijama, možete ostati saosećajni i biti ljubazni. Važno je da ne dozvolite da vaše ne evoluira u 'Možda' ili 'U redu, samo ovaj put'. Povremeno će osoba koja je pitala biti iznervirana, ali obično nakon dva ili tri puta ponavljanja, čak i najuporniji ljudi će shvatiti poruku“, ističe Bonsova.

Dok podešavate svoje „ne“ veštine, razmislite o tome da olakšate i drugim ljudima da odbiju vaše zahteve. To koristi obema stranama, navodi Bonsova, jer većina nas bi radije primila jedno finalno „ne“, nego da neko kaže „da“ samo da bi se povukli u poslednjem trenutku.

Ljudima je teško da kažu „ne“ kada su na licu mesta, licem u lice, stoga izrazite svoj zahtev na način koji im daje vremena da razmisle o tome.

Istraživanje Bonsove sugeriše da prilikom postavljanja zahteva često kažemo: „Možete definitivno reći ne“.

„Ljudi sa kojima razgovaramo to znaju, ali je problem što ne mogu da shvate kako da to kažu. Jedno rešenje je dati im frazu koju je prihvatljivo da vam uzvrate“, zaključuje Bonsova.