Kombinovana terapija protiv noćnih mora i vrištanja u snu uključuje akord C69

Studija sprovedena na 36 pacijenata kojima je dijagnostikovan poremećaj noćnih mora pokazala je da je kombinacija dve jednostavne terapije smanjila učestalost njihovih problema.

Naučnici su pozvali volontere da svoje najčešće noćne more prepišu ali tako da ih izmene i imaju srećan kraj. Takođe, naučnici su im, dok su spavali, puštali tihu muziku koja je pre toga bila povezana sa prijatnim iskustvima.

„Postoji veza između emocija koje se doživljavaju u snovima i našeg emocionalnog blagostanja“, objasnio je psihijatar Lampros Perogamvros sa Univerzitetskih bolnica u Ženevi i Univerziteta u Ženevi u Švajcarskoj.

„Na osnovu tog zapažanja imali smo ideju da bismo mogli da pomognemo ljudima tako što ćemo manipulisati emocijama u njihovim snovima. U ovoj studiji pokazujemo da možemo da smanjimo broj emocionalno veoma jakih i veoma negativnih snova kod pacijenata koji pate od noćnih mora”, dodao je.

Mnogi ljudi pate od noćnih mora, koje nisu tek običan niz nekoliko slučajnih neprijatnih snova. Noćne more su takođe povezane sa lošim snom, što je opet povezano sa čitavim nizom drugih zdravstvenih problema.

Loš san takođe može povećati anksioznost, što vodi u začarani krug nesanice…

Nedavne studije su pokazale da su noćne more i poremećaji spavanja zabeležili porast tokom globalne pandemije koronavirusa.

S obzirom na to da zapravo ne razumemo zašto, pa čak ni kako, naš mozak stvara snove dok spavamo, lečenje hroničnih noćnih mora je pravi izazov.

Jedna neinvazivna metoda je terapija sa slikama (IRT). Pacijenti prepisuju svoje najmučnije i najčešće noćne more ali im snišljaju srećan kraj. Zatim pričaju sebi tu napisanu priču, pokušavajući da „prebrišu” noćnu moru.

Ta metoda može smanjiti učestalost i težinu noćnih mora, ali praksa je pokazala da tretman nije efikasan za sve pacijente.

Naučnici su još 2010. otkrili da zvuci, koje ljudi često povezuju sa određenim stimulusom, i koji se puštaju pacijentima dok spavaju, pomažu u jačanju pamćenja tog stimulusa (nečeg pozitivnog, lepog). Ovaj fenomen je nazvan – ciljana reaktivacija pamćenja (TMR), a Perogamvros i kolege su želeli da saznaju da li bi mogao da poboljša efikasnost terapije sa slikama i pisanjem.

Dnevnik snova

Nakon što su učesnici studije dve nedelje popunjavali dnevnik snova i kvaliteta spavanja, svi volonteri su imali jednu IRT sesiju. U tom trenutku, polovina grupe je već bila prošla TMR sesiju, stvarajući vezu između pozitivne verzije njihovih noćnih mora i određenog zvuka.

Druga polovina učesnika je služila kao kontrolna grupa. Oni su imali terapiju pisanjem ali ne i izlaganje pozitivnim zvucima.

Pripadnici obe grupe su nosili slušalice tokom spavanja i njima je puštan zvuk – akord za klavir C69 – svakih 10 sekundi tokom REM faze spavanja, kada je i najverovatnije da se javljaju noćne more.

Stanje pripadnika dve grupe su procenjene posle dve nedelje dodatnih unosa u dnevnik, a zatim ponovo nakon tri meseca – bez ikakvog tretmana.

Na početku studije, kontrolna grupa je imala u proseku 2,58 noćnih mora nedeljno, a TMR grupa je imala u proseku 2,94 nedeljne noćne more. Do kraja studije, kontrolna grupa je pala na 1,02 nedeljne noćne more, dok je TMR grupa pala na samo 0,19. Još više obećavajuće, TMR grupa je prijavila porast prijatnih snova.

Tokom tromesečnog praćenja (perioda bez ikakve terapije) noćne more su blago porasle u obe grupe, na 1,48 odnosno 0,33 nedeljno. Međutim, to je i dalje impresivno smanjenje učestalosti noćnih mora, rekli su istraživači, sugerišući da korišćenje TMR-a uz podršku IRT rezultira efikasnijim tretmanom.

„Za nas, istraživače i kliničare, ovi nalazi su veoma obećavajući i za proučavanje emocionalne obrade tokom spavanja i za razvoj novih terapija”, rekao je Perogamvros.

Istraživanje tima objavljeno je u Current Biology.