Dečji psiholog Gordon Njufeld za RTS o vaspitavanju u digitalnom dobu

„Neverovatno se roditeljstvo promenilo danas. Ljudi to ne shvataju. Mnogo je teže nego što je bilo iz više razloga, ali jedan od najznačajnijih razloga je sam kontekst roditeljstva. Ono što nam daje moć da radimo svoj posao kao roditelji nestaje u današnjem društvu“, navodi Njufeld.

Ali zašto? Danas imamo Gugl. Imamo nikad više informacija, nikada više stručnjaka, nikada više rešenja. I uprkos tome, roditeljstvo postaje sve izazovnije?

– Apsolutno. Tačno ste rekli. Više stručnjaka, više knjiga, više informacija. I pored svega ovoga, roditeljstvo postaje sve teže. Deo problema je, na mnogim mestima, gubitak šire porodice, gubitak bake i dede da pomognu. Ali najvažnije pitanje je skriveno. To je stvarna vezanost deteta za odrasle koji su odgovorni za to dete, što daje kontekst za roditeljstvo. Mi decu gubimo zbog njihovih vršnjaka, i zbog ekrana.

Ipak, tehnologija je svuda oko nas. Kako možemo da kontorlišemo i da je upotrebimo u vaspitanju?

– Pa, ne možemo to da ispunimo na nivou simptoma da samo kažemo „skinite se sa ekrana“. Moramo da provodimo više vremena sa njima, da znamo gde leže odgovori u vezi sa detetom. I za njih je najvažnije da mogu da se odmore u našoj ljubavi i u našoj povezanosti.

Naslov moje knjige je Budite oslonac svojoj deci. To znači da je naša odgovornost da sačuvamo osećaj kontakta i bliskosti. Ako to ne sačuvamo, onda su deca pred odvajanjem i tada im je mnogo lakše da se vežu za svoje vršnjake, ili da odlaze na ekranske igre i takve stvari.

Vi kažete da sistem nagrađivanja i kažnjavanja dece ne funkcioniše. Koja vrsta discipline zaista koristi deci danas?

– Pa nije toliko u pitanju nekakva disciplina, važnije je da ne koristimo našu ljubav protiv deteta, da ne povlačimo ljubav. Njihovo ponašanje ne treba da ih odvaja od nas. Ako dobro postavimo prioritete i vrednosti kada je red, onda možemo lakše da izađemo na kraj s decom kada su van reda.

Živi se brže nego ikada. Roditelji nemaju mnogo slobodnog vremena. Na konkretnom primeru – kada deca npr. ne žele da jedu, šta da radimo?

– Da, to je teško pitanje. Ali opet, ako se fokusiramo na ishranu, jednostavno će poći naopako. Što im više kažemo da jedu, manje će im se jesti. I ne možemo da ih nateramo da jedu, pa će poći naopako. I što više koristimo odnos protiv njih, imamo neodobravanje u glasu, imamo bodeže u očima, oni su više ranjeni i manje žele da budu sa nama. I tako je odgovor da se odnos stavi na prvo mesto.

I na kraju našeg razgovora, možda i najteže pitanje – kako da podržimo decu da postanu najbolja verzija sebe?

– To je tačno pravo pitanje. Koji su uslovi koji pogoduju razotkrivanju ljudskih potencijala? To ide u samu srž onoga što je razvojni pristup. A dobra vest je da uvek postoji nada, jer je povezanost glavna stvar. Mudrost danas kada smo izgubili kulturu je da znamo gde leže odgovori. A ti odgovori su uvek bili u vezi roditelja i dece.