Када људи почну да обраћају пажњу једни на друге, статистика о самоубиствима ће бити мање запањујућа

Сваких 40 секунди у свету једна особа изврши самоубиство. То је више од 720.000 људи годишње. Глобални подаци показују и да је 20 пута више оних који себи покушају да одузму живот.

Самоубиство је једна од најозбиљнијих јавноздравствених криза нашег времена. Посебно забрињава што је реч о трећем водећем узроку смрти међу младима од 15 до 29 година.

Прошле године у нашој земљи, према подацима Завода за статистику, 703 особе су извршиле самоубиство, 535 мушкараца и 168 жена. Најчешће старости од 15 до 35 година, односно они старији од 75 година дижу руку на себе.

Председник Удружења психијатара Србије проф. др Чедо Миљевић, рекао је за Дневник да се статистика са којом се суочавамо може ублажити тако „што ће људи почети да обраћају пажњу једни на друге“.

У питању су способност и жеља препознавања симптома тога да је особа у кризи – да има негативна размишљања и да је депресивна. Неопходно је и потражити помоћ.

„Та помоћ не мора да је само код психијатра, може да буде и код психолога. Ми сада имамо и неке бесплатне ординације, на пример у Верском добротворном старатељству или Пастирском православном центру, то је покојни академик Владета Јеротић отворио.

Људи могу без књижице да дођу незванично, и да попричају са стручњацима, да се крене у процес дијагностике и идентификације проблема. Да се проба да се изађе из тог катастрофалног сценарија, а то је – Губитник сам, беспомоћан сам, и немам никакву перспективу“, објаснио је проф. Миљевић.

Тренутак кризе може да се преломи и захваљујући једном разговору – у корист живота и неопходних третмана. Једна од могућности су и телефонске СОС линије.

Један од начешћих узрока суицида је депресија, али има их још. Стручњаци кажу да депресивна стања не треба никако олако схватати.

„Ту је улога породице и пријатеља, да се препозна, да се понуди помоћ, да се поразговара са стручним лицем… Да се онда стручно оцени колико је то дубоко и који је то третман“, каже проф. Миљевић, и додаје да то не морају обавезно бити лекови, већ је у игри и психотерапија.

Професор Миљевић наглашава да је важно обратити пажњу на људе из окружења, посебно на ризичне групе, међу којима су, младе особе, оно старији од 75 година, па и лекари, који су посебно угрожени, као и особе које злоупотребљавају одређене психоактивне супстанце.