Zagađujemo vodu, vazduh... Da li znate koliko, i kakvog otpada juri Zemljinom orbitom

Krajem juna su tri glavna predstavnika evropske svemirske industrije potpisala ugovor sa Evropskom svemirskom agencijom za razvoj velikih satelitskih platformi u niskoj orbiti Zemlje u skladu sa standardima nulte emisije otpada.

Globalna svemirska industrija mogla bi, sa sadašnjih 350 milijardi dolara u narednih 10 do 15 godina da poveća prihod na preko bilion dolara.

Trenutno oko Zemlje kruži oko 10 hiljada satelita, koji funkcionišu, a očekuje se da će ih do 2030. biti oko 60 hiljada. Ukupna masa svih svemirskih objekata u Zemljinoj orbiti je 12 400 tona.

„U principu vi imate situacije od Starlinka koji obezbeđuje internet i kojih ima jako mnogo, do naučnih satelita, do vojnih satelita, špijunskih satelita, satelita koji posmatraju vremenske prilike na zemlji, koji se koriste za poljoprivredu, do satelita koje koristimo svakodnevno na našim mobilnim telefonima za internet i za GPS, odnosno za globalni pozicioni sistem“, rekao je Dr Nemanja Martinović, astrofizičar.

Zemljina orbita svakog dana sve je zatrpanija starim satelitima koji istekom veka upotrebe nastavljaju da se kreću bez ikakve kontrole brzinom od 40 do 50 hiljada kilometara na sat.

„Keslovarov efekat je, imajući u vidu da ukoliko se sudare dva satelita ili ukoliko se nastane neko polje otpada prilikom sudara dva objekta, tu nastane hiljade malih čestica koje su sve na orbitama i koje imaju brzine, ekvalentne brzinama, koje su bile pre sudara. To mogu da budu brzine od nekoliko kilometara u sekundi. Vi odjednom imate 1000 projektila koje idu okolo 1.000 km u sekundi“, dodao je Martinović.

Stručnjaci već godinama upozoravaju na moguće sudare u svemiru.

„To nije uporedivo sa pucnjem. Energija čestice od jednog centimetra, koja pogodi satelit otprilike odgovara eksploziji granate, tako da posledice takvog pogotka, znače kvar većih a i uništavanje manjih satelita, i nastajanje sitnih fragmenata i neku vrstu kaskadnog efekta gde jedan sudar pokreće sledeći, a učestalost sudara bi se mogla povećavati“, rekao je Holger Krage, iz Evropske svemirske agencije.

„Najpoznatiji sudar se dogodio 2009. godine između aktivnog američkog komunikacionog satelita Iridijum i ruskog satelita Kosmos koji je bio van funkcije dve godine. Oba satelita su uništena, a hiljade njihovih delova još je u orbiti“, rekla je Ksanti Oikonomidu, Evropska svemirska agencija.

Krajem maja, Evropska svemirska agencija i 12 zemalja potpisali su Povelju o nultom otpadu koja pokazuje posvećenost Evrope da bude globalni lider u otklanjanju svemirskog otpada i održivosti budućih aktivnosti u svemiru.

„Nemamo još uvek robote koji mogu da odu i da skupljaju takav otpad, ali postoje načini da se to u budućnosti, mi se nadamo u nekoj skorijoj budućnosti, rešava. Postoje predlozi za pravljenje nekih mreža između dva satelita koji bi bi to skupljali, postoji način da se nekim jačim laserima skrene putanja samog dela, ako je to pola metra, npr. deo od neke letalice, da se on uputi ka zemlji.

On može da sagori u potpunosti dok ulazi u Zemljinu atmosferu. Postoji način da se izbaci iz orbite i da ide u jako visoke orbite. To se zove groblje satelita, nalazi se dosta iza granice upotrebnih delova orbite gde možemo da komuniciramo sa satelitima", objasnio je Milan Stojanović, naučni saradnik Astronomske opservatorije u Beogradu

Prošle godine je usvojeno pravilo kojim se od satelitskih operatora zahteva da, u roku od pet godina od završetka misije, odlože svoje satelite.

Američka vlada izrekla je prvu kaznu zbog svemirskog otpada kompaniji „Diš netvork“, koja pruža medijske usluge preko satelitskog signala, da plati 150.000 dolara zbog neuspešnog uklanjanja satelita koji je u svemiru više od dve decenije.