Tehnologija je privlačna, ali ne smemo postati njeni robovi

Najnoviji izvještaj Digital 2023 navodi da u svetu 5,4 milijarde ljudi koristi mobilni telefon, što je 68 odsto populacije. Istovremeno 5,16 milijardi ljudi koristi internet, što je 64,4 odsto populacije.

Pet milijardi korisnika u proseku dnevno provede šest sati i 37 minuta na internetu.

U jednom drugom istraživanju se navodi da je čak 90% ispitanih prijavilo „sindrom fantomske vibracije“– kada neko oseća zujanje iako mu telefon nije ni blizu.

Doktor Svetislav Mitrović ističe da ako dete već sa godinu dana dobije telefon u ruke da gleda crtane filmove i zabavne sadržaje i ako dugo provodi vreme pred ekranom, nije čudno da se već oko četvrte godine uspostavi i zavisnost.

„Kada su profesionalne aktivnosti u pitanju, pod tim podrazumevam tu i školu za decu i za srednjoškolice naravno, onda se to smatra nekom obavezom. Naravno da tu ekstenzivno vreme treba da bude onoliko koliko škola zahteva, ali to bi trebalo ipak da bude što je manje moguće. Međutim, mi ovde govorimo o zavisnosti kada deca upotrebljavaju telefone u zabavi, a to su kada su mladi u pitanju video-igre, društvene mreže i neke slične aktivnosti koje onda kada to pređe dva-dva i po sata maksimum dnevno, mislim da je dva sata neki normativ, može da preraste u zavisnost“, napominje gost Beogradske hronike.

Simptomi koji ukazuju da je dete razvilo zavisnost

Da li je dete postalo zavisno od interneta zavisi od uzrasta. Kada su u pitanju mlađi adolescenti, koji uglavnom provode vreme igrajući video-igre i na društvenim mrežama, kada traže da ostanu još samo pet minuta, da pređu samo još jedan nivo i to traje satima.

„Neretko deca noćima ostaju budna, koriste telefone kada roditelji nisu budni i to polako, iz dana u dan postaje sve veća količina vremena. E sad, kada roditelji pokušaju da uskrate ili taj telefon eventualno je oduzman, mogu da se jave vrlo burne reakcije koje onda ukazuju na neku vrstu problema koja nije uobičajena“, napominje dr Mitrović.

Digitalne tehnologije su neodvojivi deo stvarnosti i u budućnosti će samo da se usavršavaju, dodaje doktor, i mi kao ljudska humana kultura se toga više ne možemo odreći. Ali jedno je moći kontrolisati sebe u upotrebi bilo kojeg digitalnog srdstva ili tehnologije, a drugo je ulaziti sve više u taj svet i sve više ostajati u njemu.

„To je za decu jako atraktivno, jer ti ljudi koji prave video igrice su vrlo inteligentni, igrice su jako atraktivne, sve je grafika intenzivnija, bolja, privlačnija i naravno da će dece reagovati željom da odigraju igricu i jednu i drugu i treću, ali to je rizik“.

Posledice ove vrste zavisnosti

Kako navodi dr Svetislav Mitrović posledice su brojne. Počev od toga da deca imaju vrlo lošu socijalizaciju, do toga da više ne paktikuju izlaženje napolje i direktne kontakte sa vršnjacima, već isključivo onlajn preko digitalnih sredstava.

„Može doći do razvoja impulsivnosti pri pokušajima smanjivanja ili oduzimanja tih uređaja, nervoze, napetosti, depresivnosti, anksioznosti, pa naravno i telesnih posledica. Generacijski ja, ako sam dobro razumeo naše fizijatre, deca imaju krive kičme zbog konstantnog korišćenja digitalnih sredstava. Mnogo se manje bave sportom. Znači, digitalne sredstva preuzimaju dominaciju nad aktivnostima kojima smo nekad pridavali jako mnogo značaja, a kojima treba da nastavimo da pridajemo značaj“, ističe gost Beogradske hronike.

Zato kada primetimo da svakog dana sve više vremena, mi sami ili neko naš, provodi uz mobilni telefon ili digitalnu tehnologiju, da pokušaji da se smanji to vreme neuspešno završavaju, da imamo vrlo neprijatnu reakciju kad pokušamo da odložimo telefon, onda već možemo da počnemo da razmišljamo da nešto nije u redu, napominje doktor Mitrović. To se naravno odnosi i na decu.