Mogu li kafane i kafanska kultura da postanu kulturno nematerijalno dobro

Istraživanja kažu da 65 odsto ljudi u Srbiji jutro započinje kafom i to uglavnom u kafani. Ugostiteljstvo se ranije smatralo malim porodičnim biznisom. Danas je to unosan posao, tvrde stručnjaci .

„Ljudi su zaradili neki novac, kompanije su zaradile novac i taj novac, deo novca, ulazu u neke druge biznise, poput ugostiteljstva. Ranije smo ugostiteljstvo smatrali kao mali porodični biznis, a danas imamo lance rstorana, kafića. Tako da je to jedan sasvim trend u redu, spram svega onoga što se dešava u biznisu“, navodi sagovornik RTS-a.

Od prve otvorene kafane u Beogradu do danas, skoro svaki lokal promenio je mnogo vlasnika, načine poslovanja i vrste kuhinja.

„Tokom 160 godina koliko postoji ova naša kafana menjali su se vlasnici, ali struktura je ostala ista. To je nacionalni restoran, i mi smo uspeli da zdržimo taj boemski duh. Gosti su ostali manje-više svi isti. Ova kafana je čudna, ima poseban duh. Svi kad dođu ovde, kažu da ima dušu, a kakvu dušu ima ja ne znam. Evo ja sam tu 14 godina. Imao sam mnogo bolje ponude, a ostao sam ovde“, ističe Petrović.

Koliko god se trudili da se prilagode novom vremenu, navike gostiju pojedine ugostitelje ipak vraćaju na ono staro. Jednostavno, da kafana bude kafana.

„Mi smo renovirali restoran pre jedno godinu dana i u starom duhu smo stavili neki novi enterijer i staru tradicionalnu hranu. Pre nas je bio vlasnik koji je otišao ka italijanskoj kuhinji, mi sad želimo da vratimo naše goste poznate koji već uveliko dolaze ovde i da vratimo duh tog starog tradicionalnog Beograda u srcu grada kao što jenekad bio“, kaže Nenad Bjelica.

Beograd ima najbolju atmoseru u Evropi. Tako govore turisti.

„Strani gosti čudom ne mogu da se načude kako mi to imamo orkestar koji svira u podne. To u drugim delovima sveta ne postoji ili barem nije čest slučaj, a kod nas je vrlo čest. Prema tome, taj duh je uvek bio tu samo ga je trebalo prepoznati i naravno kada smo mi u pitanju kao Turistička organizacija Beograda, promovisati u čitavom svetu, jer ako neko nešto ne zna da vi imate, kako će vam doći“, kaže Miodrag Popović, direktor turističke organizacije Beograda

Centar društvenog života i mesto hedonizma – to bi mogao biti opis beogradskih kafana i njihovog značaja za naše društvo. Možda je baš zbog toga Institut za filozofiju i društvenu teoriju pokrenuo inicijativu da kafana i kafanska kultura postanu kulturno nematerijalno dobro.