Od svojih početaka do današnjih dana – starački domovi

Mnogo je razloga zašto se to dešava ali su najčešći razlozi duboka starost, bolesti ili kombinacija ova dva najčešća uzroka. Od najranijih vremena ljudska istorija pokazuje da su ljudi imli potrebu da se brinu o populaciji treće životne dobi.

U zavisnosti od stepena civilizacijskog razvoja, kulture, tradicije, običaja, podneblja u kome su živeli, ljudi su se na različite načine ophodili prema najstarijim čanovima svojih zajednica.

Zapisi koji datiraju iz vremena stare grčke pokazuju da su se uz pojavu prvih bolnica pojavila i prva utočišta za najsiromašnije građane – ksedonohije.

Takođe su širom tadašnje Grčke osnivane i gerontohomije – prihvatilišta za stare i nemoćne.Tokom dalje ljudske istorije organizovani smeštaj starih osoba bio je uglavnom vezan za gradske sredine.

Sve veći gradovi sa sve većim prilivom stanovništva morali su biti bolje organizovani po svim pitanjima ljudske egzistencije. Srednji vek je doneo nesigurna vremena kada je mnogo ljudi izgubilo svoje domove i lutalo u potrazi za mrvicom sigurnosti.

Širom Evrope nicali su takozvani hospitumi. Ove ustanove su istovremeno bile neka vrsta hostela za putnike namernike i hodočasnike, skloništa i pribežištaza stare, onemoćale, najsiromašnije slojeve tadašnjeg društva i siročad bez porodice. Uglavnom su se nalazile u sklopu manastira ili u blizini gradskih kapija.

Tehnološke i sve ostale revolucije uzimale su svoj danak. Bivši vojnici koji su tokom svog službovanja ostajali bez porodica, krova nad gavom morali su biti nekako zbrinuti.

Pre vremena ostareli radnici brojnih fabrika, rudnika i ostalih industrijskih postrojenja koji više nisu imali snage ni mogućnosti da rade i privređuju postajali su sve veći socijalni problem koji su tadašnje vlasti pokušavale da reše otvaranjem domova za stare.

Na našim prostorima prvi domovi za stare osnivani su u posleratnim godinama. Ovi starački domovi su po svojoj organizacionoj formi bili domovi za trajni smeštaj. Neki od ovih domova zbrinjavali su penzionere koji od svojih preduzeća iz kojih su se penzionisali nisu dobili stanove.

U današnje vreme situacija se umnogome razlikuje. Poslednjih decenija otvoreni su mnogobrojni starčki domovi koji udovoljavajurazličitim potrebama.

Primarna je pomoć ostarelim ljudima koji nisu u stanju da se zadovoljavajuće brinu o sebi. Ova pomoć podrazumeva celokupnu životnu brigu o stanovanju, ishrani, održavanju lične higijene, zdravlju, medikamentnoj i svim neophodnimterapijama, nezi, laganim radnim aktivnostima, provođenju kvalitetno upotpunjenog slobodnog vremena.

Neki od staračkih domova obezbeđuju i poludnevni ili celodnevni boravak u svojim prostorijam ail i ukoliko takva potreba postoji, pomoć u domu korisnika svojihusluga.

Savremeni starački domovi su posebna mesta za boravak starijih. Najvažniji aspekt boravka korisnika je dvadesetčetvorosatni nadzor koji podrazumeva nadzor od strane lekara, medicinskih sestara, negovatelja i ostalog zaposlenog osoblja.

Svakom korisniku i njegovim potrebama pristupa se individualno od terapijskog protokola do ishrane prilagođene pojedincu.

Pod stare dane potreba da se osećamo sigurno i bezbedno je povećana. Prostor u kome korisnici starčkih domova borave je prilagođen ograničenjima u kretanju. Toliko potrebna pažnja i naročito bitna emotivna podrška koje u starosti ne sme  nedostajati,ovde je deo svakodnevnog ophođenja.

Zabluda je da odlaskom u starački dom prestaje svaka socijalna aktivnost. Često su baš starački domovi centri vrlo aktivnogdruštvenog života. Slave se rođendani, obeležavaju praznici i aktuelni datumi, takmiči se u pevanju i plesovima, odigravaju se literarne večeri i dramske predstave.

U modernim staračkim domovima radne i okupacione terapije su uvedene da bi se očuvalo psihofizičko zdravlje korisnika. Razne vrste blagih vežbi, ručni radovi, kreativne radionice, sve je ovo u službi očuvanja svih aspekata zdravlja pojedinca.

Većina ustanova ovog tipa smeštena je u mirnim delovima gradova, sa manjim ili većim dvorištem u kome se može šetati ili boraviti kada vreme to dozvoljava,onima koji uživaju u boravku u prirodi.

Higijenski standardi su na veoma visokom nivou i u skladu su sastandardima propisanim od strane Svetske zdravstvene organizacije.

Smeštaj koji nude starački domovi su jednokrevetne, dvokrevetne, trokrevetne, četvorokrevetne sobe i apartmani. Uglavnom svaka soba ima pripadajuće kupatilo. Sobe u staračkom domu su prozračne i svetle, terasu se prostrane i osunčane, prostori se uređuju sa pažnjom i razumevanjem potreba. Osoblje koje se zapošljava u staračkom domu je stručno i kvalifikovano, ljubazno i posvećeno potrebama svojih korisnika.

Sajt mirandre.com pomoći će vam u izboru adekvatnog staračkog doma za vas ili vama dragu osobu kojoj je dom potreban. Posvetite nešto više vremena detaljnom pregledu sajta mirandre.com da biste se detaljno upoznali sa ponudama visoko rangiranih staračkih domova koji postoje na našim prostorima.

Saznaćete mnogo o radu ustanova, metodama, standardima koji se poštuju. Obilje fotografija može vam možda reći još više o životu u savremenim domovima za stare osobe. Sve potrebne informacije sada imate na jednom mestu.