Da li je navršena peta decenija razlog za slavlje ili nespokoj

Vreme kada su ljudi posle 50. rođendana mogli lagano da se pripreme za penziju – odavno je prošlo. Danas, pedeseta je tek pištaljka za poluvreme, a pripadnici takozvane „generacije iks“ i dalje su oni od kojih se mnogo očekuje, ali i koji mnogo očekuju od života i sebe samih, iako već pomalo umorni.

Za jedne, navršena peta decenija je povod za slavlje, za druge – razlog za nespokoj. Činjenica je da se u tim godinama, značajno menja pogled na svet, a iskustvom i znanjem mnogo lakše prevazilaze prepreke koje su u mladosti bile ozbiljan problem. Činjenica je i da telo govori da ga je to godinama nizano iskustvo – pomalo umorilo. Da li je ovaj period života – stara mladost, mlada starost ili tranzicija, raskrsnica na kojoj sami odlučujemo kojim ćemo putem dalje.

Šta nam se događa posle 50. rođendana je dosta individualno i zavisi od toga kako smo živeli do tada, kao i kakav stav imamo prema zrelosti i starenju, napominje Radmila Vulić Bojović.

„Životni vek se produžio, i mi možemo da očekujemo, ukoliko smo dobrog zdravlja, da ćemo živeti kud i kamo dalje od toga, tako da nešto što je nekada bila prilika da se zastane i uđe polako u penzionerske vode, sada postaje zapravo polje gde se otvaraju neke nove mogućnosti“, ističe porodična terapeutkinja.

Međutim, važno je i to da su neke brige i strepnje koje su bile karakteristične za mladost i godine pune produktivnosti, prestaju da budu prioritet, dodaje psihološkinja. Ostavljamo ih iza nas i možemo da se posvetimo nekim drugim stvarima, sebi pre svega.

„Još jedna važna stvar, neki bitni životni zadaci kao što je roditeljstvo su kud i kamo već okončani na ovakav ili onakav način, ali okončani. Više nemamo tu vrstu preokupacije, tako da je taman pravo vreme da se posvetimo nekim svojim stvarima i svojim željama koje su možda ostale neostvarene do sada“, navodi Vulićeva.

Šta nam se događa posle pedesete iz ugla fiziologije

Naš organizam prolazi kroz jedan fiziološki ciklus u kome postoji period razvića i period njegovog starenja zapravo, kada fiziološke funkcije postaju slabije, a samo starenje se generalno definiše kao proces postepenog umanjenja funkcionalnih sposobnosti organizma i to je proces koji je neminovan za svakog od nas, naglašava prof. dr Dragan Hrnčić.

„Svakako ta pedeseta kalendarska godina zapravo predstavlja jedan psihološki moment koji nas opominje da starost zapravo dolazi. Mi znamo da je populacija starih u Srbiji iz godine u godinu, po statističkim podacima sve veća i po nekim poslednjim podacima u Srbiji je 21 posto starijih od 65 godina, a svetske statistike ukazuju na to da će do 2030. više od četvrtine stanovništva zapravo pripadati kategoriji starih lica“, dodaje profesor.

Ali starenje ne treba doživeti kao nešto što je teško breme nego zapravo jedno breme koje treba podjednako voleti i izneti kao što iznesemo i mladost, dodaje dr Hrnčić.

Mlada starost ili stara mladost

Psihološkinja Radmila Vulić Bojović smatra da su pedesete vreme jedne vrste tranzicije jer ljudi koji imaju 50 i plus godina u današnje vreme se smatraju potpuno sposobnim i radno aktivnim.

„Postoje određene fiziološke promene koje su evidentne i ne možemo ih negirati, ali takođe postoji kapacitet i iskustvo koje nam daje mogućnost da to sve iskoristimo na način da nam to bude prilika za novi napredak.

Biološka i kalendarska starost ne moraju u svakom slučaju da se podudaraju i vrlo često se ne podudaraju, kao što je i sam proces starenja jako individualan, napominje prof. Hrnčić.

„Fiziološke promene koje se dešavaju u organizmu, možemo generalno reći da dolazi do gubitka onoga što mi zovemo fiziološka rezerva. Nijedan naš organ ne radi sa 100 posto svog kapaciteta, nego ima određenu rezervu. A ta rezerva se sa staranjem gubi i te promene se u svim organskim sistemima zapravo vide. I činjenica je da ćemo funkcionalno oslabiti sa protekom vremena, ali je jako bitno kako zapravo starimo, mnogo više nego koliko ćemo duboko u starost zagaziti. Jako je bitno da te godine u starosti budu kvalitetne“, ističe fiziolog.

Otuda su i Ujedinjene nacije 2021. godine pokrenule globalnu kampanju o zdravom starenju i dekadi zdravog starenja. U tom multisektorskom pristupu ovom problemu, pedesete predstavljaju vrstu prekretnice kao trenutak kada sebi treba da damo mogućnost da malo usporimo, preispitamo način i stil života i okrenemo se sebi i prilagodimo kako bismo te fiziološke funkcije što više očuvali o držali.

„Imperativ je vitalnost i kvalitet života i posle pedesete, i posle šezdesetpete, i osamdesete jer životni vek se značajno produžio. Životni vek prosečno u Srbiji danas iznosi oko 76 godina, varira od muškaraca do žena, ali zapravo mi znamo da će već kroz neku godinu ljudi koji sada imaju 65 godina, po statistikama iz 2018. doživljavati plus 20 godina“, napominje gost Jutarnjeg programa.

Deca rođena u Evropskoj uniji pre pet godina, pretpostavlja se da će imati prosečan životni vek od 80 i više godina. To su ozbiljne godine koje ne smemo doživeti samo kao broj i moramo da se potrudimo da tom broju dodamo i kvalitet, odnosno da godinama dodamo i život, a upravo su pedesete trenutak kada bi trebalo da zastanemo i stvorimo dobar teren za zdravo starenje, naglašava doktor Hrnčić.

Kako prihvatiti novog sebe

Psihološke promene retko kada jasno prate fiziološke i fizičke promene koje se dešavaju, napominje Radmila Vulić Bojović. Često su zbunjeni i zatečeni određenim promenama te zato se i dešava da prolaze kroz određene depresivne krize, faze u kojima im je teško da prihvate tu novu realnost i teško da prihvate ta ograničenja koja neumitno dolaze.

„U zavisnosti od toga kakav stav imamo prema svim tim promenama, kako doživljavamo sebe u tim promenama, kako doživljavamo druge, koliko nas drugi uključuju, a ne isključuju iz tih nekih interakcija, toliko i mi doživljavamo pozitivno ili manje pozitivno. ne bih rekla negativno, ali manje pozitivno sve to što je sada drugačije u odnosu na neki period, kako to kažemo, kada smo bili u punoj snazi“, naglašava psihološkinja.

U tom smislu se pojavljuju dva potpuno različita stava prema starosti. Kod jednih se javlja psihički uslovljena starost, odnosno ubrzano starenje, dok kod drugih se javlja preterano optimističan stav da su i dalje mladi.

Odnos prema starenju i starosti zavisi dosta i od transgeneracijskog narativa, napominje gošća Jutarnjeg programa. Od onoga kako smo mi doživeli, ili priče koje smo primali i poruke koje smo dobijali od onih koji su nas odgajali. Kako smo mi sagledavali život starijih osoba u našem okruženju. U zavisnosti od toga, formiramo i svoj stav prema tome.

„Tako da niti je to nešto katastrofično i strašno, niti je to nešto što možemo negirati. Mislim da kao i uvek na najboljem smo putu ako to prihvatimo, prihvatimo i ponašamo se, kako bih rekla, u skladu sa svojim godinama, ali sa verom da su te godine one prave godine koje živimo“, smatra Radmila Vulić Bojović.

Profesor Hrnčić ističe da je podjednako važno da se i u medijskom svetu promeni stav prema procesu starenja, njegovom prihvatanju i izbegavanju egoizma u smislu negativnih predrasuda prema starima.