Gradska buka kao prava muka – kako utiče na srce i krvne sudove

Na Starom savskom mostu tramvaji su identifikovani kao glavni izvor buke i vibracija, što je utvrđeno posebnim merenjima i prikazano na mapi. Saobraćaj učestvuje u zagađenju vazduha sa manje od 10 odsto, ali zato u zagađenju bukom učestvuje najviše.

Kada je buka visokog intenziteta i kada se ponavlja ugrožava zdravlje ljudi. Zbog toga je Svetska zdravstvena organizacija pre 50 godina svrstala buku u grupu zagađivača jer se smatra pretnjom javnom zdravlju.

„Nove studije sada idu u smeru ispitivanja bioloških mehanizama kojima se povezuje buka u toku dana i noći na naš kardiovaskularni sistem, odnosno uticaj na srce i krvne sudove i poremećaj srčane frekvencije, pritiska i metaboličkih poremećaja”, kaže prof. dr Katarina Paunović iz Instituta za higijenu i medicinsku ekologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Buka koju emituju ugostiteljski objekti, industrijska postrojenja, saobraćaj najčešće se meri radi praćenja njenog uticaja na životno okruženje. Gradski zavod za javno zdravlje meri jačinu buke i danju i noću na 40 mernih stanica na području Beograda – i gotovo svuda su premašene dozvoljene vrednosti.

„O buci možemo da govorimo iz ugla vladavine prava, zato što buka kao fenomen odslikava sve društvene i privredne odnose u jednoj sredini i to je nešto što predstavlja okosnicu koncepta prostorne pravde: čim imate više buke, imate i više nepravde“, rekla je dr Aleksandra Bulatović sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Oni koji smatraju da su ugroženi bukom mogu gradskim službama uputiti zahtev za merenje buke i rešavanje tog problema.

„U svakom slučaju, zahtevi građana treba budu naslovljeni na Skupštinu grada Beograda. Pošto za nas ne postoji reč ‘nisam nadležan’, mi ćemo naći ko je nadležan – ukoliko je to republički put kao što je auto-put, mi ćemo to inicirati zajedno sa ‘Putevima Srbije’. Ukoliko je reč o gradskoj saobraćajnici, kao što je izlaz sa mosta na Adi ka Banovom Brdu, novi nadvožnjak u Batajnici, ili novi Bulevar patrijarha Pavla i one kuće u Rakovici, mi ćemo to uraditi kao Skupština grada.“

S jedne strane, mi kao država radimo infrastrukturu koja prilazi kućama, ali uopšteno, stanogradnja kao proces u Beogradu takođe prilazi saobraćajnicama, i to je proces u oba smera”, izjavio je Miroslav Čučković, gradski menadžer Beograda.

Da bi se stanovništvo zaštitilo od buke neka od rešenja su zabrana saobraćaja i smanjenje dozvoljene brzine u određenim zonama, postavljanje izolacionih barijera, povećanje zelenila u stambenim zonama i stavljanje boljih izolacionih materijala u zgradama.

„Barijere su dobro rešenje i ona se zapravo projektuju tako što imaju dva osnovna akustička parametra – jedan je njihova izolacija, koliko buke prolazi kroz samu barijeru sa jedne na drugu stranu, a drugi je njena apsorpcija jer ukoliko postavite barijeru s jedne strane auto-puta, reflektovanje će se pojaviti na fasadama zgrada koje se nalaze druge strane, koje možda i nisu bile toliko ugrožene ali će doći do povećanja nivoa buke sa druge strane. Iz tog razloga se postavljaju barijere sa svim slojevima, i one tu refleksiju upijaju”, kaže mr Dejan Todorović, audio-inženjer iz „Dirigent akustika".

Kako bi se smanjio broj ljudi koji su hronično uznemireni bukom, jedan od ciljeva Evropske unije je smanjenje buke od saobraćaja za 30 odsto do 2030. godine.