Уроњени у буку и вишак светла – градска загађења на која смо се навикли

Када се говори о загађењу обично је прва асоцијација затрован ваздух, вода и тло, али у великим градовима постоје и друге врсте загађења које и те како утичу на наше здравље. Међутим, они представљају проблем које не бисмо смели да игноришемо, поручују стручњаци.

Милан Конотаревић, инжењер заштите животне средине из Градског завода за јавно здравље упозорава да су у питању физиолошки стресори који утичу на нас а да ми не морамо бити свесни тог утицаја, а тиме нисмо свесни ни да морамо да се заштитимо.

„Плаво светло је јако популарна тема у последње време. То плаво светло које примамо преко екрана, преко разних уређаја, у неко доба које није прикладно, сигнализира нашем физиолошком систему да је дан. Онда имамо проблем да спавамо, постоје разне физиолошке ствари које се дешавају у тим тренуцима под утицајем тог светла које не би требало у тим тренуцима да се дешавају“, објашњава Конотаревић.

Највећи извор буке у Београду је саобраћај. Он највише доприноси, свуда је у Београду, у великом је порасту задњих година.

„Проблем јесте у томе, као што смо већ и некако начели ову тему, што смо уроњени и у вишак светла и у буку у градској средини и врло често нисмо ни свесни утицаја и једног и другог агенса на нас“, указао је Душан Мрђа, професор физике са Природно-математичког факултета у Новом Саду.

Вишак енергије који на неконтролисан начин депонујемо у животну средину, представља оптерећење за животну средину и утиче на здравље човека.

Како Мрђа истиче, постајемо свесни колико смо оптерећени и буком и светлосним загађењем тек онда кад се изместимо на неко место па одједном као да нам нешто недостаје. Видимо ту разлику, а наш организам је изложен стално томе и трпи последице.

Прекомерно излагање плавом светлу осим негативног утицаја на дневни животни циклус, има велики утицај на неуротрансмитере, на хормон серотонин који регулише, између осталог, циклус спавања, одмора организма.

Закон за заштиту од буке имамо и он би требало да нас штити.

„Свака локална самоуправа доноси акционе планове на основу којих се спроводе мере за смањење емисије буке. Конкретно, у Београду има доста помака на ту тему. Ревидиран је Закон, иде ревизија Уредбе. У августу ове године су стратешке карте буке биле на јавном увиду. Требало би и акциони план да их прати веома брзо“, истакао је Конотаревић.

Према тренутним подацима, ниво буке у Нишу прелази дозвољене вредности. Ниш има карту буке са акустичком сликом која мапира делове града изложене високом нивоу буке, а познат је и број становника изложен тим нивоима буке. Такве тачке или зоне бирају се као приоритетне за смањење нивоа буке.

Дозвољени ниво буке у стамбеним зонама је 55, а у центру града 65 децибела, док су те вредности за ноћ ниже за 10 децибела. Становници Београда најчешће се жале на буку из угоститељских објеката, али и на индустрију, на привредне објекте, супермаркете.

Међутим, будући да не постоји закон који регулише проблем прекомерне светлости у Србији, још не можемо да се пожалимо на ову врсту загађења.