Srpski serotonin – ima li merne jedinice za sreću

U svetu je odjeknula vest da Finska nudi stipendije za strance da na kursu u luksuznom finskom odmaralištu nauče kako se postaje srećan. U zemlji koja već šest godina osvaja prvo mesto na listi najsrećnijih država sveta, veruju da takvo stanje proizlazi iz bliskog odnosa koji Finci imaju sa prirodom i opuštenog načina života. Šta je nama potrebno za sreću i može li srpski serotonin da dostigne nivo finskog?

Odnosi među ljudima, humanost i podrška, patnja zbog nepravde, donošenje životnih odluka bez osude društva, mogućnost za vođenje zdravog života, finansijski uslovi – sve to meri se pri utvrđivanju liste najsrećnih država na svetu. Iako ispred Indonezije i Tajlanda, koje važe za zemlje srećnih i nasmejanih ljudi, Srbija je 47. na toj listi, daleko iza Švajcarske, Danske i prve na prestolu – Finske.

„Veoma je različita Finska od Srbije, Finska nudi predvidivost, stabilno društvo, godinama je tako, definisane su uloge, definisani su socijalni sistemi, ljudi žive u sigurnom i predvidivom okruženju, što je preduslov da mogu da uživaju u svom životu, projektuju svoje želje i načine kako da ih ispune", kaže prof. dr Nevena Čalovska Hercog, psihijatrica i psihoterapeutkinja.

A želje građana Srbije su, čini se, skromne. Šta nam je to potrebno za sreću? Iako bitne, stručnjaci kažu da materijalne stvari, nisu presudne. Uticaj, tvrde, imaju i burna istorija, društvene okolnosti, ali i mentalitet.

„Mi kao društvo ne negujemo kulturu sreće i da bez obzira šta nas snađe, sutra je novi dan i treba da slavimo radost života. Mi često kukamo nad zlom sudbinom više nego što smo zadovoljni onim što je dobro. Najčešće pričamo o sreći kad odemo u bolnicu, na sahranu, na neki tragičan događaj, pa kažemo ne ne treba se nervirati, život je lep u malim stvarima ali nas to kratko drži", izjavila je sociološkinja Radmila Urošević.

Da bi taj osećaj potrajao, potrebno je da se u društvu neguje solidarnost, ljubav, zajedništvo. Ali i da pojedinačno, pored toga što sreću iščekujemo, počnemo za njom - da tragamo.

„A ono što bi nekako bilo najprimerenije i najbolje jeste da je pravimo, setite se da je svako kovač svoje sreće. U redu imate problem ali vi niste problem, vi imate problem, ali vi ste mnogo više nego što je vaš problem. U životu nema tako puno velikih događanja, ima dobijete dete, posao, na lotou, međutim, najviše imamo ovih tzv. svakodnevnih naizgled anonimnimh dana i oni u stvari, negde održavaju naš emocionalni tok", dodaje prof. Čalovska-Hercog.

Zato je bitno da svakog dana – zadatak da budemo srećni, stavimo ispred problema. I da se osmehujemo - jer, naučnici tvrde da osmeh, makar i lažni, smanjuje stres i podiže raspoloženje.