Brišite bivše partnere sa mreža, savetuju psihoterapeuti
Za mnoge postoji dilema da li u vrituelnom svetu zadržati bivše partnere kao prijatelje i pratioce ili je sasvim u redu izbrisati ih i sa tog spiska. Profesor dr Tatjana Milivojević, psihoterapeut i filozof, naglasila je da se iza te dileme zapravo najčešće krije pitanje kako da prestanemo da mislimo na tu osobu i okrenemo novi list.
„Društvene mreže nadražuju naše potrebe da neke bivše partnere ili druge osobe koje su nam nekako naudile pratimo i gledamo koliko su oni srećni bez nas ili im je krenulo loše u životu. Tada postoji neka prirodna mala doza zluradosti, koja nije za osudu. Mreže takva iskušenja čine mnogo većim“, napominje dr Tatjana Milivojević, gostujući u emisiji Među svetovima svet Radio Beograda 1.
Psihoterapeutkinja dodaje da je u svojoj praksi primetila da su joj se klijenti koji su posećivali profile svojih nekadašnjih partnera, žalili na osećaj velike opterećenosti. Tu praksu, objasnila je, prekinuli su zbog nagona za samoodržanjem.
„Najlakše je izbisati bivše iz prijatelja. Nismo toliko snažni i ne treba da se junačimo da možemo da odolimo takvom iskušenju, naročito kada smo još uvek u ranjivoj fazi. Brisanje je i simbolični čin – brišete osobu i time zatvarate to poglavlje“, napominje profesorka.
Onlajn eliminisanje je, takođe korisno zbog toga što ljudi vremenom postanu zavisni od teskobe koje im sopstvena znatiželja donosi. Tako dolazi, dodala je Milivojević, do sve veće anksioznosti i depresije zbog kojih osobe gubi sebe.
„Ljudski mozak je stvoren za povezivanje. Svaki prekid veze nas, čak i ako osoba nije bila toliko značajna, boli. Normalno je da pokušavamo da vidimo šta se dešava sa tim ljudima, jer su oni i dalje na neki način deo nas. Proces razdvajanja treba odbolovati, ali ne i iritirati ga stalnim odlaženjem na njihov profil“, naglašava.
„Kako misliš nemaš Fejs i Insta?“
Na pitanje koliko je danas društveno prihvatljivo nemati nalog na društvenim mrežama, dr Tatjana Milivojević, koja je i profesor u Visokoj školi socijalnog rada, navodi da su društvene mreže deo socijalizacije, ali i da ta prisutnost zavisi od uzrasta. Primetila je i jedan obrnuti fenomen, koji smatra bi se mogao nazvati i kultivisanim snobizmom.
„Čujem mlade ljude koji se hvale kako su ukinuli svoje naloge i vidite da su ponosni na to. Ako nemamo samopouzdanja, ako ne znamo ko smo, nismo sigurni u sebe, onda ćemo biti konformisti i želećemo da idemo za drugima. Ukoliko imamo samosvest, vrednujemo svoje vreme, pravimo prioritete, znamo šta osećamo i svesni smo da nam mreže jedu vreme, onda ćemo ih ukinuti. Ako smo uz to i sujetni, tada ćemo se tim postupkom i hvaliti“, objašnjava prof. dr Tatjana Milivojević.
Коментари