Osteoporoza - bolest bez simptoma

Svaka treća žena i svaki osmi muškarac stariji od 50 godina u Srbiji boluje od osteoporoze. Ta podmukla bolest manifestuje se gubitkom čvrstine kostiju, odnosno gubitkom kalcijuma iz kostiju pri čemu kosti postaju krhke i lomljive, a kao posledica dolazi do preloma i pri najmanjem naporu.

Osteoporoza se može na vreme otkriti i lečiti, ali se takođe mora napomenuti da je to i bolest bez simtpoma, a proces koštanog gubitka traje godinama bez bolova i simptoma upozorenja, pa se naziva i „tiha epidemija".

Žene su ugroženije jer u menopauzi gube hormon estrogen čime se menja metabolizam kostiju i počinje njihova razgradnja. Zato je ulazak u menopauzu pravo vreme za merenje gustine kostiju.

Najosetljiviji su zglobovi na rukama, kičmeni stub i butna kost. U slučaju da dođe do lomljenja kuka, neophodna je hospitalizacija, kao i ugradnja implanata. Rezultati istraživanja pokazuju da je samo 50 odsto ljudi nakon toga sposobno da se brine o samom sebi.

Konstantan bol u leđima, smanjena pokretljivost, kifoza (krivljenje kičme), gubitak težine i otežano disanje javljaju se kao posledice oštećenja kičmenih pršljenova, naročito ako je u pitanju više njih.

Na nastanak osteoporoze značajan uticaj ima genetska predispozicija, nedovoljan unos kalcijuma, nedostatak vitamina D, smanjena fizička aktivnosti, pušenje, mala telesna masa (mršavost)...

Preporučen dnevni unos kalcijuma je 1.000-1.500 miligrama u zavisnosti od životnog doba uz vitamin D koji je neophodan za njegovu apsorpciju.

U borbi protiv osteoporoze glavnu ulogu imaju ishrana bogata namirnicama koje obiluju kalcijumom poput manje pominjanog zelenog lisnatog povrća (po mogućstvu što više sirovog) kao i mlečnih proizvoda, ali i svakodnevna fizička aktivnost koja može da zaštiti kosti i smanji rizik od pada i loma kostiju, a utiče i na poboljšanje stanja obolelih.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 1990. godine bilo je oko 1,7 miliona povreda kukova, a pretpostavlja se da će ih 2050. godine biti čak 6,3 miliona.

Ta saznanja zahtevaju veće angažovanje zdravstvenih organizacija oko indentifikovanja rizika i određivanja najpogodnije terapije, ali takođe i rad svakog pojedinca na prevenciji osteoporoze.

Stručnjaci poručuju da su najmoćnije oružje u borbi protiv bolesti koja uzima sve više maha u savremenom životu informacije koje mogu pomoći u prevenciji, ali i terapiji osteoporoze.