Zamke bolova u leđima

Radni dan je sve duži i sve više se živi sedeći - u kancelariji, ispred kompjutera, u kući ispred televizora. Takav način života, smatraju stručnjaci, glavni je krivac sve češćih ukočenosti, napetosti u mišićima, bola u leđima, ali deformiteta kičmenog stuba.

Kao posledica toga javljaju se sve veći zdravstveni problemi, od kojih nisu izuzeti ni najmlađi.

Broj dece sa deformitetom kičmenog stuba, u poslednjih 10 godina porastao je za skoro sedam odsto, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje „Batut".

I dok su nekada u ordinacije dolazili uglavnom stariji od četrdeset godina, danas se to drastično promenilo.

Deca provode pred kompjuterom više od tri i po sata, a kada se doda i nekoliko sati sedenja u školi, loše držanje, teške torbe, ne iznenađuje podatak da svaki deseti školarac ima deformitet kičmenog stuba. Preventiva su kretanje i sport.

„Od malih nogu treba voditi računa, prevenirati deformitete ravnih stopala, lošeg držanja jer je to u početku funkcionalna, a kasnije strukturalna promena", upozorava dr Radosava Anđelić iz Doma zdravlja „Palilula".

Prema njenim rečima, u školskom periodu javljaju se deformiteti koje u početku ne prate veće tegobe, ali takvi pacijenti su kasnije potencijalni invalidi.

Jedan od deformiteta koji je sve prisutniji kod žena je takozvani cervikalni sindrom koji karakterišu bolovi i ukočenost u vratu i rameno-lopatičnoj regiji, ponekad sa širenjem u potiljačni deo glave (cervikocefalgija).

Ukoliko su oštećenja u blizini mesta gde nervi izlaze iz kičmene moždine bolovi se mogu proširiti u jednu ili obe ruke, a česta je i pojava trnjenja.

Posle dugotrajnog pritiska na nervne završetke te regije smanjuje se mišićna snaga i masa, a osećaj za dodir polako počinje da slabi.

Najčešće se u početku javlja glavobolja koju pacijent ne dovodi u vezu sa bolom i ukočenošću mišića vrata.

Oboleli delovi diskusa i pršljenova mogu da pritiskaju i kičmene arterije koje ishranjuju delove mozga, pa se može javiti i vrtoglavica, poremećaj ravnoteže, zujanje u ušima, muka, glavobolja, trnjenje prstiju.

Ukoliko imate takve simptome, ne zanemarujte ih nego se javite lekaru, savetuju stručnjaci.

„Prošla sam ceo krug specijalista kojima sam se obraćala i sa različitim efektom, uglavnom nepotpunim. Prošla sam kompletnu fizikalnu terapiju kao prvu pomoć, kao rešavanje osnovnog problema, rešavanja bola i slabosti", rekla je Ivana Vučković koja je prve simptome primetila na fakultetu.

Prema rečima višeg fizioterapeuta Milana Stjepanovića najvažnija je preventiva.

„Takođe je važno javaljanje u ambulatu i uzimanje funkcionalnog statusa, određivanje slabosti određenih fizikalnih grupa", istakao je Stjepanović.

Ukoliko je došlo do disbalansa, putem kinezi vežbi uređuje se balans mišića i samim tim pacijenti se oslobađaju svih tih simptoma, naveo je Stjepanović.

Ako smo već postali deo sedeće civilizacije, stručnjaci poručuju da makar pravilno sedimo, odnosno blago rastavljenih nogu, opuštenih ramena, uzdignute brade i sa rukama uz telo.