Gastro turizam, pirotski kačkavalj, peglana kobasica, pica sa jagnjetinom

Čuveni pirotski kačkavalj i peglana kobasica, proizvodi su sa zaštićenim geografskim poreklom  i najtraženiji specijaliteti u gradu na Nišavi. Najviše kačkavalja proizvodi se u Mlekarskoj školi, ali po kvalitetu ne zaostaju ni manje radionice.

"Pirotski kačkavalj je punomasni kačkavalj, pošto se kod pirotskog kačkavalja ne vrši obiranje mlečne masti. Na deklaraciji piše minimalno 45 dsto masti,mada taj procenat ide i preko 55 odstomlečne masti", istakao je Saša Petrović, direktor privatne mlekare.

"Organske proizvode radimo i od ovčijeg mleka, tokom poslednje dve godine. Pogon smo sertifikovali,imamo proizvođače koji nam daju organsko mleko", istakao jeAca Mančić, profesor Mlekarske škole u Pirotu.

Praktičnim Piroćancima ne manjkaju ideje tako je veštom kombinacijom sastojaka napravljen novi gastronomski brend koji turisti ne zaobilaze.

"Italijanski recept, pirotska pica sa jagnjetinom,sadrži pirotsku jagnjetinu, pirotski kačkavalj,pečurke...", navela je Sonja Stojanović, vlasnica picerije u Pirotu.

Neodoljivi ukusi očaraće turiste i u okolini Pirota. Autentična staroplaninska hrana i duhovni mir u mnogobrojnim crkvama i manastirima je spoj koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

"Tako smo probali čuveni kačkavalj, probali smo peglanu kobasicu...To su neke izuzetne stvari koje se ovde u ovim krajevima prave od prirodnih stvari.I to je najveći adut koji ima pirotski kraj", rekao je Predrag Stanić, TO Srbije.

Uživanje u ukusima i nestvarnoj prirodi, nastavlja se i sa druge strane Stare planine. U podnožju ski-centra, za dobar zalogaj zadužena je baka Naca koja je, kažu, zaštitni znak seoskog turizma u knjaževačkom kraju.

"Osim belmuža, kod nas najviše jedu cipu,čorbu od livadskog zelja, čorbu od koprive,gulaš", navela je Nadica Ćirić, selo Baltaberilovac.

Poznato je da uz hranu ide i dobro vino i zato se u knjaževačkom kraju ne prekida tradicija gajenja vinove loze.

„Mi pravimo vina onakva kakva volimo. A volimo voćna,sveža,ono što nam je i dala priroda", rekao je Gregor Kinđer, vinar.

Gastronomski turizam nije samo puko uživanje u hrani već i deo nematerijalne kulturne baštine. A toga u Srbiji ima napretek, potrebno je samo zaviriti u svaki njen deo i oplemeniti i dušu i telo.