Mikroplastike ima svuda, a kako utiče na naše zdravlje, još ne znamo

Naučnici godinama, svakodnevno rade na tome da se nekako smanji, dok na neki način potpuno ne uklonimo problem sa nagomilavanjem plastike, navodi gošća Jutarnjeg programa, dr Sanja Jeremić.

„Rešenja se traže u različitim aspektima. Da se nekako redukuje plastični otpad koji postoji. Da plastika koju proizvodimo u nenormalnim količinama može da se reciklira ili ponovo koristi. A deluje se i u smeru da se plastika u potpunosti zameni nekim alternativama“, objašnjava Jeremićeva.

Plastika je u naše živote ušla još pedesetih godina prošlog veka i dugo se radilo na tome da se proces proizvodnje plastike usavrši. Međutim, nije se razmišljalo o tome šta će se jednog dana raditi sa tim plastičnim materijalom kada dospe na deponiju.

Plastika kada dospe u životnu sredinu pod uticajem i mehaničkih i fizičkohemijskih procesa se razgrađuje, uticali mi na to ili ne, i tako nastaju manji fragmenti. Mirkoplastiku je lakše detektovati i njome se naučnici bave već nekih petnaestak godina i ustanovljeno je da se ona nalazi bukvalno svuda.

„Sa nanoplastikom je situacija komplikovanija. Ona je još sitnija i veliki izazov je detektovati je životnoj sredini. Nanoplastika je prvi put otkrivena tek 2017. godine i to u vodi iz Atantskog okeana. Kada su ljudi u pitanju, nanoplastika je otkrivena u placenti, nerođenih beba, u fecesu, a pre par dana je objavljen i rad da je prvi put mikroplastika detektovana i u ljudskoj krvi“, dodaje dr Jeremić.

Dodaje da, koliko ta činjenica zapanjujuće zvučala - bila je očekivana.

„Kada dospe u ljudski organizam, čak možda ne moramo zalaziti u te detalje - odakle potiče, te mikročestice su opasnost samo po sebi. Jedino što naučnici za sada znaju je da mikroplastika postoji u različiim oblicima, sferične, malo nepravilnijeg oblika... Ono što su u laboratorijskim ispitivanjima uspeli da zaključe je da ta plastika malo nepravilnijeg oblika može praviti veću smetnju. Do sada su sva istraživanja rađena posredno, to su sve laboratorijski eksperimenti, koji su rađeni na sistemima koji simuliraju naš organizam", rekla je dr Jeremić.

Čestice mikroplastike prisutne i u fecesu beba 

Doktorka je komentarisala i prisustvo mikroplastike kod beba koje se hrane iz plastične flašice.

„Taj materijal od kojeg se prave te boce je polipropilen. Od njega se ne prave samo bočice za bebe, već i jako veliki broj ambalaža za pripremu, za kuvanje, skladištenje hrane. To je utvrđeno da, ako bismo tako posmatrali, onda bi beba u toku dana, mogla da unese milion čestica mikroplastike ukoliko pripremamo hranu na taj način. To je jedan deo studija. A imamo i studiju koja je izmerila da u fecesu beba postoje takođe čestice mikroplatike a ono što se dešava između - mi ne znamo. Znači, mi put plastike u organizmu dece i odraslih još ne poznajemo", objasnila je dr Jeremić.

Projekcije su da će se proizvodnja plastike udvostručiti do 2040. godine. Potencijalni rizici za zdravlje su pravi izazov za stručnjake.

„To su istraživanja koja će slediti. Naučnici smatraju da količina mikroplastike koja se nalazi oko nas, još uvek nije u tim količinama da bi izazvala zdravstevni problem kod ljudi, ali je činjenica da brojke rastu, i sami ste rekli. Rešenja koja sam pomenula pokrivaju različite aspekte ovog procesa. Ako znamo podatak da je 2016. godine, količina plastičnog otpada koji je produkovan godišnje na nivou sveta bio negde oko 180 miliona tona. Kao što će i proizvodnja plastike da se udvostruči, do 2040, tako će se udvostručiti i produkcija tog otpada , pa će brojka o kojoj govorimo biti negde oko 360 miliona tona. Mđutim naučnici su veoma optimistični i smatraju da, ako bismo mi bukvalno ove godine, evo sada počeli da primenjujemo ta rešenja koja su do sada razvijana, oprobana i pokazana, da ćemo mi do 2040. godine, uspeti da smanjimo produkciju otpada na 140 miliona tona", rekla je.

Važno je ponuduti alternativu konvencionalnoj plastici 

Grupa za eko-bio-tehnologiju i tazvoj lekova deo je velikog projekta koji finansira Evropska komisija. Reč je o kolaboraciji Evrope i Kine koja uključuje devet država. Bore se za uvođenje cirkularne ekonomije.

„Naša uloga u ovom projektu je da prikupimo bakterije iz različitih sredina koje su već zagađene plastikom, a zatim da se oslonimo na potencijal tih bakterija i njihovih enzima i njihovog potencijala da degraduju već tu plastiku sa kojom su u kontaktu, a onda kombinacijom različitih bakrerija koje su pojedinačno potentne stvaramo zajednice koje su onda veoma efikasne za razgradnju mešovitog otpada plastike", kaže dr Jeremić.

Ističe da tu „priča ne prestaje", već se nastavlja putem proizvodnje novih biomaterijalai biopolimera kao alternativu konvencionalnoj plastici.

U projekat je uključeno i pet kompanija, kako bi projekat i komercijalno zaživeo. Za tri godine saradnje, uspostavljena je komunikacija i sa nekoliko vodećih svetskih kompanija za proizvodnju hrane i pića koje su zainteresovane da bar deo procesa proizvodnje promene inovativnim.