Zašto je karcinom prostate „podmukla“ bolest i kada je pravo vreme za preventivni pregled

Profesor dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju Kliničkog centra Srbije, objašnjava da razlog što su pacijenti koji imaju problema sa prostatom mlađi, leži, između ostalog, i u činjenici da se produžava ljudski vek.

„Pomera se granica mladosti, odnosno starosti. Nekada su pacijenti od 50, odnosno 60 godina bili stara populacija, sada je to relativno mlada populacija. Po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, ako nekome ko je mlađi od 72 godine kažete da je star, kršite zakon, zato što to nije više stara populacija kao nekada, to je srednje životno doba, a tek preko 72. godine života je relativno stara populacija", rekao je prof. dr Džamić.

Dodaje da bolja dijagnostika i bolja edukacija, kao i kvalitetnije informisanje, dovode do toga da se i mlađi pacijenti javljaju sa određenim simptomima koji mogu da ukažu na neke teške bolesti. Podseća da bi svaki muškarac posle 50. godine života trebalo da jednom u godinu dana poseti urologa preventivno.

„Taj urološki skrining podrazumeva određivanje nivoa tumorskog markera PSA, koji je jedan glikoprotein koji se nalazi u krvi, vrlo jednostavno se detektuje u svim domovima zdravlja, ambulantama, svim laboratorijama...“, dodao je.

Savetuje da muškarci sa genetskom predispozicijom za probleme sa prostatom na preventivne preglede idu i posle 45. godine.

„Genetska predispozicija kod velikog broja malignih oboljenja postoji. Kod karcinoma prostate, koji nažalost, i pored našeg truda, i spektakularne terapije, koja je uvedena poslednjih godina, i dalje je prvi uzročnik smrtnosti muške populacije obolele od karcinoma“, kaže dr Džamić.

Naglašava da karcinom prostate, koji je podmukla bolest jer nema specifične simptome, zahteva ozbiljan skrining, koji pored određivanja tumor markera, podrazumeva i ultrazvučni pregled.

„Postoji zbir simptoma koji su vezani za poremećaj donjeg urinarnog trakta, koji podrazumevaju različite vidove poremećaja mokrenja, učestalo mokrenje, noćno mokrenje, promenu kvaliteta mlaza, frekvencije, osećaj napetosti u donjem trbuhu ili u predelu perineuma, to je deo gde se projektuje prostata. Kad se pojavi jedan od tih simtoma, trebalo bi otići lekaru“, odjasnio je profesor Džamić.

Kaže da se, na sreću, kod većine pacijenata radi o dobroćudnom uvećanju prostate, ali da nije ni mali broj onih kojima se ustanovi karcinom.

„Zahvaljujući saradnji zdravstvenih institucija i dobrom informisanju, mi imamo na dnevnom nivou sve više pacijenata koji dolaze sa simtomima koji, hvala bogu, uglavnom nisu preterano ozbiljni, ali ima i onih koji zahtevaju intenzivno lečenje“, kaže dr Džamić.

Ukazuje na to da je u poslednjih desetak godina, struka uspela da jednu visokosmrtonosnu bolest uvede u jedan hronicitet. Dodaje da, kada je karcinom uznapredovao i kada se ne može lečiti hirurški, već se prelazi na druge modalitete lečenja, tu na scenu stupaju inovativne terapije koje se koriste prilikom metastaza.

„Možemo da kažemo da smo tu bolest sada preveli u hroničnu fazu kao što je dijabetes. Mislim da smo sa uvođenjem takozvanih arta lekova, to je jedna nova grupacija leka, a očekujemo u narednih mesec-dva dana da dođemo u posed još jednog leka, tako da zaokružimo kompletni portfolio za lečenje pacijenata sa karcinomom prostate. Mislim da stvarno možemo da kažemo da smo maksimalno uradili, ali da smo maksimalno i dobili", rekao je profesor Džamić.

Objašnjava da je reč o lekovima sa inovativne liste, da se pacijenti sa metastatskom fazom mogu lečiti terapijom lekovima u tabletama, i da je u poslednjih godinu dana, kako kaže, enormno veliki broj pacijenata koji su dobro odgovorili na tu terapiju.