Operacija tek posle intenzivne terapije

Oboleli koji imaju nesimptomatsko nagomilavanje plaka u karotidnim (vratnim) arterijama, prvo bi trebalo da dobiju intenzivnu medicinsku terapiju, a ne hiruršku intervenciju, poručuju kanadski stručnjaci iz Centra za sprečavanje šloga i istraživanje ateroskleroze u Londonu, u kanadskoj državi Ontario.

U ovakvim slučajevima, intenzivna medicinska terapija, uključujući „agresivno" kontrolisanje krvnog pritiska i nivoa holesterola, smanjuje učestalost šloga, srčanog udara, smrtnosti i neophodnost operacije, ističe vođa kanadskog stručnog tima doktor Dejvid Spens.

Ovaj nalaz trebalo bi da bude naročito važan za Sjedinjenim Američkim Državama u kojima oko 70 odsto hirurških intervencija i ugrađivanja stentova u vratne arterije obuhvata i slučajeve nesimptomatskog taloženja plaka.

Doktor Spens ide tako daleko da tvrdi da je 95 odsto takvih intervencija nepotrebno.

Sužavanje, odnosno stenoza karotidne arterije je česta pojava kod starijih osoba. To stanje može da se leči hirurškim uklanjanjem naslaga sa unutrašnje strane arterija ili ubacivanjem stenta - metalne cevčice koja obezbeđuje nesmetan protok krvi.

Odnos koristi i rizika od ovakvih intervencija su, međutim, čest predmet sporenja stručnjaka.

Kanadsko istraživanje obavljeno je na više stotina osoba na jednoj klinici, koja je od 2003. godine uvela intenzivni program medicinskog tretmana nesimptomatske stenoze vratnih arterija.

Pre 2003. godine među obolelima od ovog poremećaja procenat onih koji su umrli, doživeli šlog, infarkt ili bili podvrgnuti hirurškoj intervenciji bio je 17,6 odsto, a posle uvođenja novog tretmana takvih pacijenata bilo je svega 5,6 odsto.

Kod učesnika tog programa takođe je u znatnoj meri smanjeno napredovanje plaka na zidovima vratnih arterija.

Osim toga, kod pacijenata podvrgnutih intenzivnom medicinskom tretmanu procenat onih sa malim krvnim ugrušcima smanjen je na 3,7 odsto sa ranijih 12,6 odsto.

Jedino među pacijentima iz ove poslednje grupe nije konstatovan nikakav boljitak pri lečenju novom metodom.

Među njima je 32,4 odsto doživljavalo šlog, infarkt, smrt ili je hirurška intervencija bila neohodna i pre i posle primene novog načina lečenja.

Dr Spens preporučuje da se hirurškoj intervenciji pribegava samo u slučajevima konstatovanih krvnih ugrušaka jer bi svega pet odsto ostalih koji pate od nesimptomatskog suženja vratnih arterija imalo korist od operacije.