Bez preterivanja, molim!

Praznično preterivanje u ishrani može ozbiljno da ugrozi život bolesnim osobama, a zdravima da naškodi. Zato stručnjaci apeluju da budemo umereni.

Stručnjaci navode da se kao najčešće posledice prejedanja javljaju gorušica, gastritis i upala žučne kese.

Gorušica se obično javlja jedan sat nakon jela, i to zbog pojačanog lučenja želudačne kiseline.

Manifestuje se kao neprijatan osećaj u ustima i grlu, što je posledica vraćanja želudačnog sadržaja.

Budući da se „antacidi" koji mogu da reše ovaj problem nalaze u slobodnoj prodaji, lekari savetuju da se pre korišćenja obavezno pročita uputstvo za upotrebu i da se poštuje, kako ne bi došlo do opstipacije ili zastoja u radu creva.

Obilje masne i začinjene hrane u kombinaciji s alkoholom i gaziranim napicima može da ošteti žučnu kesu, pa čak i da izazove njenu upalu, naročito kod osoba koje imaju kamenčiće u žučnoj kesi.

Napad žuči, kako obično nazivano probleme sa žučnom kesom, prepoznaje se po bolovima koji se dele u dve grupe. Jednu čine bolovi ispod rebarnog luka, koji se šire prema desnom ramenu i plećki, a drugu bolovi u srednjem delu stomaka i ispod grudne kosti.

Ove tegobe su obično praćene dijarejom i povraćanjem. Pacijentima se, osim mirovanja, preporučuje da piju čaj od nane, da jedu suv keks ili dvopek, slane supe, baren krompir i pirinač.

Stručnjaci naglašavaju da uzimanje sode bikarbone nije dobro rešenje, jer donosi samo kratkotrajno olakšanje.

Već posle sat-dva dolazi do pojačanog lučenja želudačne kiseline, što može da izazove akutni gastritis.

Tegobe bi trebalo da se smire u roku od 24 sata, a ako se to ne desi, neophodno je potražiti pomoć lekara.

Naročito je opasno ako napad žuči prate nadimanje stomaka, krčanje creva, svetla stolica i urin boje piva.

Kada je reč o čašici više, lekari ističu da nikad ne treba piti na prazan stomak, već posle jela. Tada alkohol sporije ulazi u krv, pa i opijenost dolazi kasnije.

Glavobolja, mučnina i nagon za povraćanjem najizraženije su posledice konzumiranja većih količina alkohola, a javljaju se narednog jutra.

Glavobolju izazivaju hipoglikemija, tj. pad nivoa šećera u krvi, kao i aditivi koji se nalaze u alkoholnim pićima, a najviše u vinu.

San najbolje neutrališe loš uticaj alkohola. Pomaže i pojačan unos tečnosti, prvenstveno vode, blagih biljnih čajeva i voćnih sokova, a najbolja je mlaka limunada.

Limunska kiselina deluje trostruko blagotvorno – smanjuje nagon za povraćanjem, poboljšava varenje i pomaže jetri da metaboliše alkohol.

Kada je reč o rasolu, narodnom leku za mamurluk, iako je bogat vitaminom C koji povoljno deluje na iscrpljen organizam, sadrži velike količine soli, koja podiže krvni pritisak. Takođe, kako je dehidratacija, zahvaljujući dijuretičkom svojstvu svih alkoholnih pića, već u punom zamahu, slane rastvore poput rasola treba izbegavati.

Negativnih dejstava alkohola na organizam ima mnogo. Naročito je pogođen centralni nervni sistem jer „duh iz čaše" zamagljuje vid, usporava reflekse, slabi koordinaciju pokreta, otežava koncetraciju, izaziva glavobolju i vrtoglavicu.

Jutro posle pijančenja obično se javljaju ubrzano lupanje srca, mučnina, nagon za povraćanjem i melanholija.

Alkohol udružen sa masnom i začinjenom hranom poguban je za osobe koje imaju povišen holesterol i pritisak.

Takva, česta praznična kombinacija dovodi do naglog porasta masnoća u krvi, što otežava rad jetre i dodatno povećava krvni pritisak.

Usled tog ataka na organizam dolazi i do začepljenja krvnih sudova, što ugrožava i rad srca.

Zato – uživajte u dobrom zalogaju i napicima, ali ne idite preko granica svog organizma.