Život Tita i Jugoslavije kroz objektiv Stevana Kragujevića

Čak 130.000 Titovih fotografija smestilo se u 2.500 albuma. I sve to čuva se foto-depou Muzeja Jugoslavije.

„Mi imamo otprilike nekih 13 fotografskih celina nešto od toga je nasleđen fond iz Muzeja revolucije, iz istorijsko-memorijalnog fonda, a nešto su zapravo nove akvizicije. Procenjujemo da negde sigurno imamo preko milion fotografija i negativa u našem fondu“, kaže Marija Vasiljević, kustoskinja Muzeja Jugoslavije.

Fotografije čuvaju sećanja na decenije života u Jugoslaviji, ali i neizostavna svedočanstva o životu i radu Josipa Broza.

U ovoj neobičnoj foto-zbirci nalaze se desetine foto-albuma samo sa Titovih putovanja, i to od 1947. do 1980. godine. Ovde se nalaze njegove fotografije poseta Kubi, Indiji, Japanu, Sovjetskom savezu, Americi.

Novi legati i građa ovde neprestano pristižu. Jedan od poslednjih je Stevana Kragujevića – jednog od najznačajnijih nofoto-reportera.

„Pratio je uglavnom političke događaje, dolaske stranih delegacija, stranih državnika, predsednika, monarha, ali i svečanosti koje su organizovane povodom dana mladosti. U legatu Stevana Kragujevića se mogu naći i fotografije koje svedoče o životu u Jugoslaviji, o kulturnom, sportskom životu, dakle nešto što je nevezano za samu ličnost. Što na neki način govori o tim silnim političkim, kulturnim aktivnostima, u periodu od 50-ih do 80-ih godina kada je on pratio aktivnosti Josipa Broza Tita, ali i različite društveno-političke i kulturne događaje“, navodi Radovan Cukić, viši kustos Muzeja Jugoslavije.

Tito je imao četiri fotografa, jedan od njih bio je i Mirko Lovrić čiji legat je takođe zaveštan ovoj instituciji.

„Taj legat čine tri celine, jedna je vezana za njegov umetnički rad, jedna je vezana za njegov rad u foto-službi pri kabinetu Josipa Broza Tita i jedna je vezana za komercijalnije projekte. Pored fotografija, pored negativa, nalazi se i pres kliping, katalozi, prepiska, kao i ugovori koje je čuvao tako da možemo reći da smo dobili jednu sistematičnu arhivu umetnika“, objašnjava Marija Vasiljević.

Kustosi kažu da saznaju nove stvari ne samo o Titu već i o umetnicima koji su ga fotografisali.

„Ono što mi je zapravo najfascinantnije jeste kako je sama foto-služba bila organizovana. I oni nisu samo fotografisali i razvijali filmove, već su pravili i komplete fotografija za državnike, tako da kada se neki državnik iz posete jugoslaviji vraćao u svoju zemlju on bi vceć na kraju putovanja dobijao jedan foto-album, kao poklon iz Jugoslavije“, ističe kustoskinja.

Hiljade ovih fotografija tek čekaju da budu predstavljene javnosti. I taj trenutak se bliži jer je proces digitalizacije u Muzeju posle deset godina, poprilično odmakao.