Zašto je 50 žena pristalo da svetu pokaže svoje nesavršenosti

Malo je reklama na kojima ćete videti ženu sa oblinama, borama ili ne daj Bože nekim ožiljkom. Sem ako nije reč o nekoj čudotvornoj kremi koja će u tren oka taj ružni ožiljak zauvek skinuti.

Da li je ožiljak nužno ružan? Mogu li bore biti lepe? Da li treba da se stidimo vitiliga, psorijaze, strija? Da li sve žene zaista žele da budu savršene pa im se sa svih ekrana smeškaju lepotice koje su prošle kroz nekoliko filtera?

Đurđina Kovačević, buduća farmaceutkinja, stoji iza projekta „Pedeset“ koji se sastoji od 50 fotografija ženskih nesavršenosti i glasno kaže da to nije ništa ružno.

„To su sasvim normalne stvari. Moja ideja je bila da pokažem ženama - pravim ženama koje nisu iz časopisa, nisu glumice, manekenke koje se fotošopiraju ili na drugi način obrađuju da su te stvari normalne i da nisu same. Svaka žena se susreće sa tim problemima“, objašnjava Kovačevićeva i dodaje da joj je glavni cilj bio da ohrabri žene sa nesavršenostima.

Đurđina priznaje da je bilo teško ubediti žene da pokažu ono čega se mnoge stide: „Prvo nisu razumele poentu cele priče. Onda sam pozive objavljivala na društvenim mrežama, pozivala ih da učestvuju“.

Promene su stigle kada je Kovačevićeva objavila prve fotografije na fruštvenim mrežama.

„Bile su stidljive, plašile su se da se prijave, ali kad su počele prve fotografije da stižu ohrabrile su se, počele su da se javljaju one meni i sve je krenulo“, navodi buduća farmaceutkinja.

Bilo je teško stići do 50 žena, a sve je počelo u februaru. Koronavirus je, naravno, sve usporio.

„Neke žene su se stidele da pokažu nesavršenost, to nešto što im utiče na samopouzdanje, a postojale su i one koje su se same javljale“, priča gošća Beogradske hronike i otkriva da je stiglo mnogo lepih komentara preko mreža.

Govoreći o tome koliko su žene danas prisiljene da budu savršene, Đurđina naglašava da je u doba interneta to naročito izraženo. 

„Svima nam je dostupan i Instragram i časopisi i glumice koje izgledaju savršeno na ekranu. S obzirom na to da se dosta bavim obradom fotografija znam koliko je to sve veštačko, sa filterima, ne vidi se nijedna pora... To nameće nerealne standarde i utiče na tinejdžerke koje sada grade sampouzdanje, ali i na starije žene koje ne znaju šta sve tehnologija može“, naglasila je Đurđina.

Pre fotografisanja, sa svakom ženom je pričala: „Svaka je imala nešto da kaže o tom delu tela koji fotografiše“. 

I autorka projekta nalazi se među 50 žena: „Osećala sam se dužnom i želela sam da pokažem da i ja imam nešto takvo“. 

Neke učesnice projekta doživele su objavljivanje nesavršenosti kao pobedu nad prošlošću.

Fotografije su na mrežama, ali Đurđina planira da ih predstavi i na izložbama.