Indijanci u Severnu Ameriku došli iz Beringije?

Rani starosedeoci severnoameričkog kontinenta živeli su ceo milenijum u oblasti Beringovog pojasa (koji je sada ispod vode) pre nego što su se pojavili na Aljasci i ostatku Severne Amerike, pokazala je nova studija.

Ovo otkriće, piše AFP, pruža odgovore na dugogodišnju misteriju oko toga gde su ljudi prvi put kročili u Novi svet pošto su se posle poslednjeg Ledenog doba odvojili od svojih azijskih rođaka pre 25.000 godina.

„Ova studija popunjava kariku koja nedostaje od 10.000 godina u priči o naseljavanju Novog sveta“, rekao je Skot Elijas sa odeljenja za geografiju Kraljevskog koledža „Holovej“ u Londonu.

Insekti i fosili biljaka pronađeni u danas Beringovom moreuzu otkrili su da je stotine hiljada ljudi više od 5.000 godina nazivalo centralnu Beringiju svojim domom.

Ovu teoriju su prvi put predložili 1997. genetičari iz Latinske Amerike a deceniju kasnije „obradio“ ju je i tim sa Univerziteta „Tartu“ u Estoniji koji je proučavao mitohondrijsku DNK više od 600 američkih Indijanaca.

Mutacije u DNK pokazale su da je grupa direktnih predaka Indijanaca najverovatnije bila izolovana nekoliko stotina godina u oblasti Beringove prevlake.

Taj zemljouz sada je 50 do 60 metara pod vodom Beringovog mora ali pre više hiljada godina taj pojas zemlje i okolne oblasti bio je prekriven žbunastom tundrom tipičnom za današnju arktičku Aljasku.

„Verujemo da su ovi preci živeli u tundrama Beringove prevlake jer je to bio jedini region na arktiku gde je raslo i drveće – patuljaste vrbe, breze i mahovina. Drvo im je bilo potrebno kako bi naložili vatru u ovom ledenom delu sveta.“

Elijas je objasnio da je tadašnje stanovništvo koristilo žbunje kako bi zapalilo vatru, a potom na vrh lomače stavljalo kosti mamuta pošto bi koštana srž održavala plamen satima.

Mnogi arheolozi sada tvrde da su prvi ljudi migrirali u Novi svet pre 15.000 godina pošto su se glečeri povukli i otvorili put ka Severnoj Americi.

Elijas i njegove kolege takođe su analizirali pojedine vrste buba koje žive u određenim temperaturnim zonama i došli do zaključka da su na vrhuncu poslednjeg ledenog doba pre 27.000 do 20.000 godina temperature bile relativno blage.

„Sa moje tačke gledišta genetski i paleološki podaci su se lepo uklopili“, kaže Džon Hofeker sa Univerziteta „Kolorado“.

Hofeker kaže i da su praistorijski stanovnici Beringije možda bili i lovci i da su „pokrivali“ region stepe i tundre koji se nalazio istočno i zapadno od Beringovog mosta.

Suvlji uslovi i više trave u tim oblastima značili su više životinja poput stepskog bizona, konja ili mamuta.