Peške od Stokholma do Jerusalima

Dvadesetdvogodišnji Robert Nikola Grujić krenuo je pre dva meseca putem hodočasnika - iz rodnog Stokholma, ka svetom gradu Jerusalimu. Za sada je prešao dve hiljade kilometara. Kaže, nigde ne žuri i očekuje da u Izrael stigne za tri-četiri meseca.

U papučama, sa štapom u ruci i rancem na leđima, Robert je krenuo pešice na put dug 5.500 kilometara. Konačno odredište mu je Jerusalim. Na tom putu zatekao se i u selu Ratkovu.

„Moj stric je teolog i on mi je ispričao da se na pravo hodočašće ide bez novca, samo peške ili magarcem i ja poštujem ta pravila. Ovaj štap mi je poklonio pop iz Češke i služi za to kad me boli desna noga, držim štap u levoj ruci i tako malo podelim pritisak“, objašnjava Robert.

Spava gde stigne, u parku, na ulici, u manastirima, a ponekad mu neko ponudi i prenoćište. Na putu koji je izabrao, najpotrebniji su mu ljudi, jer kako kaže, bez njih ne mi mogao da preživi.

„Nešto će dobiti od potrepština ono što on bude želeo po njegovim pravilima. On je rekao da to može da bude malo povrća, malo voća iz mog šljivika, dosta vode, dao sam mu teglu džema, hleba“, kaže Jovan Anđelić iz sela Ratkova. 

Mladi hodočasnik do sada je prošao kroz sedam država i za svaku ga vežu uglavnom lepe uspomene i nezaboravna iskustva. Želja mu je da stigne i ostane u Jerusalimu, da nauči hebrejski jezik i završi knjigu koju je počeo da piše u toku putovanja. I na azijski kontinent planira da stigne na svoj način.

„Pa preplivaću Bosfor. Napraviću neki splavić za ranac i čuo sam da nije preterano daleko i tako ću da preplivam“, kaže mladi hodočasnik.

Pred Robertom je još oko 3.500 kilometara.