Droga koju plaćate a da toga niste svesni; Vojislav Rodić: Oni surfuju kroz našu dušu

Kompanija „Meta“, vlasnik Fejsbuka i Instagrama, pristala je u Sjedinjenim Državama na nagodbu vrednu više milijardi dolara u postupcima koji se odnose na uticaj njenih platformi na decu i tinejdžere.

Gost Jutarnjeg programa, IT konsultant Vojislav Rodić objašnjava da ovo nije prvi veliki sudski spor protiv tehnoloških kompanija u SAD, ali da se sada promenio njegov fokus.

Podseća da je 2020. godine 48 američkih saveznih država podnelo tužbu protiv velikih tehnoloških kompanija zbog njihovog položaja na tržištu i sumnji da guše konkurenciju.

„Uopšte nije bilo ni reči o tome kakav je uticaj na korisnike. Sada je ovaj konkretni proces uperen upravo na tehnologiju koju primenjuju“, ističe Rodić.

Prema njegovim rečima, suđenje je trebalo da počne po tužbama Kalifornije, Kolorada, Kentakija i Nju Džerzija protiv „Mete“, kao vlasnika Fejsbuka, Instagrama i Votsapa, ali je nekoliko dana pre početka postupka postignut dogovor.

Rodić navodi da se u okviru dogovora pominje 18 milijardi dolara, od kojih se milijarda odnosi na poseban dogovor sa Teksasom. Preostalih 17 milijardi, je u stvari 12, a pet milijardi i 300 miliona će dati ako i drugi, kao što su Jutjub, Snepčet i Tik-tok pristanu na ista ograničenja.

„Tehnologija je napravljena da izazove zavisnost“

U središtu sporova više nije samo pitanje tržišne moći tehnoloških giganata, već štete koja, kako se tvrdi u tužbama, može da nastane kod mladih korisnika.

Rodić ukazuje na slučaj dvadesetogodišnje devojke koja je tužila „Metu“, Jutjub, Snepčet i Tik-tok zbog posledica prekomernog korišćenja platformi od detinjstva. Kako kaže, Snepčet i Tik-tok su se nagodili, dok je ona u prvostepenom postupku dobila šest miliona dolara – polovinu kao naknadu štete, a polovinu kao kaznenu naknadu.

Na pitanje gde prestaje lična odgovornost korisnika i počinje odgovornost platforme, Rodić odgovara da je ključ u načinu na koji su same platforme osmišljene.

„Tehnologija plasiranja informacija je napravljena tako. Tehnologija nije neutralna. Ona je napravljena sa ciljem da izazove zavisnost kod svih. Naravno da su deca najosetljivija“, naglašava Rodić.

Kao primere navodi beskonačno listanje sadržaja, kod kojeg korisnik nikada ne stiže do „kraja strane“, kao i automatsko pokretanje sledećeg video-snimka.

„Možete vi u svakom trenutku da ostavite, ali vam je sve teže“, kaže Rodić.

Ilustrujući koliko taj mehanizam može da bude efikasan i kod odraslih, priseća se svog prvog ozbiljnijeg susreta sa Tik-tokom. Nameravao je, kaže, da ga isproba petnaestak minuta.

„Kad sam podigao pogled – dva sata i 15 minuta“, navodi Rodić.

„Mi smo kao prodavci droge“

Posebno pitanje je, ističe Rodić, da li su tehnološke kompanije bile svesne posledica načina na koji su osmišljavale svoje proizvode.

Prema njegovim rečima, tokom sudskih procesa objavljivane su interne komunikacije i istraživanja koja su pokazivala da su zaposleni bili svesni koliko njihovi proizvodi mogu da privuku i zadrže korisnike.

„Zaposleni su jedni drugima govorili: 'Mi smo kao prodavci droge. Mi ih bukvalno navlačimo'. Drugo, oni su imali svoja interna istraživanja koja su isto to pokazivala“, navodi gost Jutarnjeg programa.

Uprkos tome, poslovni model nije suštinski promenjen.

„Zašto? Zato što konkurencija radi isto. Što ste više vremena na mreži, videćete više reklama. Čak i ako ne plaćate nikakve druge usluge, onda plaćate svojim vremenom“, objašnjava Rodić.

Algoritmi su, dodaje, sve sposobniji da prepoznaju interesovanja pojedinačnog korisnika i da mu potom nude sve više sličnog sadržaja.

To se ne odnosi samo na video-snimke ili objave, već i na oglašavanje. Na osnovu aktivnosti korisnika, platforme veoma brzo mogu da prepoznaju šta on želi da kupi i da mu ponude proizvode koji odgovaraju njegovim interesovanjima.

Rodić kaže da je i sam počeo svesno da koristi taj mehanizam. Kada želi nešto da kupi, nekoliko minuta pretražuje proizvode i označava ono što mu se dopada, nakon čega mu algoritmi tokom narednih sati i dana nude veliki broj sličnih proizvoda.

„To je zaista vrlo blisko onome šta ja otprilike tražim“, ističe Rodić.

„Nećemo se osloboditi tehnologije, niti bi trebalo“

Problem, međutim, nije ograničen samo na decu. Rodić ukazuje da i odrasli lako pronalaze opravdanje za vreme provedeno ispred ekrana, dok istovremeno pokušavaju da ograniče upotrebu telefona kod najmlađih.

„Imamo načine racionalizacije zašto smo morali sinoć toliko da provedemo istražujući nešto“, kaže Rodić.

Zbog toga, smatra, rešenje nije odbacivanje tehnologije.

„Nećemo se mi osloboditi tehnologije, niti bi trebalo. Ali treba da je koristimo usmereno“, naglašava Rodić.

Zašto „Meta“ nije priznala krivicu

Iako je pristala na nagodbu, „Meta“ nije priznala krivicu. Rodić ukazuje da je upravo izbegavanje formalnog priznanja jedan od važnih razloga za postizanje nagodbi.

Podseća da su već postojali sudski postupci u kojima su platforme pretrpele poraze, a da bi pravosnažne presude mogle da olakšaju pokretanje novih sporova.

„Hiljade i hiljade ostalih već spremnih tužbi, advokati će sigurno moći da koriste sve ono što je ovde navedeno“, kaže Rodić.

Prema njegovim rečima, isplate predviđene dogovorom raspoređene su na deset godina, a novac će biti isplaćivan američkim saveznim državama, koje će potom odlučivati kako će ga koristiti.

Noćne blokade i isključivanje notifikacija

Jedna od najvažnijih posledica dogovora mogla bi da bude uvođenje ograničenja koja direktno utiču na vreme koje maloletnici provode na društvenim mrežama.

Rodić kao primer navodi kinesku verziju Tik-toka – Doujin, gde su ograničenja za mlađe korisnike uvedena znatno ranije.

U američkom slučaju, kaže, predviđena je noćna blokada, kao i isključivanje notifikacija u vreme nastave.

„Ono što je još važnije, predviđeno je da od osam ujutru do tri popodne, znači u vreme školskih časova, budu isključene notifikacije“, ističe Rodić.

Predviđena su i ograničenja vremena provedenog na platformama. Prema njegovim rečima, kod „Metinih“ proizvoda govori se o ukupno dva sata dnevno za mlađe korisnike Fejsbuka i Instagrama, s tim što bi roditelji mogli da isključe ograničenje.

Kako utvrditi koliko korisnik zaista ima godina

Međutim, ograničenja otvaraju novi problem – kako platforma uopšte može da zna da li korisnik ima 12, 14, 16 ili 30 godina.

Rodić ukazuje da se širom sveta pojavljuje talas propisa kojima se upotreba društvenih mreža zabranjuje ili ograničava korisnicima mlađim od određene starosti.

„A kako ćete da utvrdite koliko imaju godina? Zakonodavac se time ne bavi, ni sud koji donosi presudu. On kaže: mi smo doneli presudu, vi pronađite kako ćete“, napominje IT stručnjak.

Kao primer tehnološkog pristupa proceni uzrasta navodi kompaniju „OpenAI“, vlasnika ChatGPT-a koja najavljuje da koristi 2.000 parametara kako bi utvrdili starost korisnika koje ostavlja tokom upotrebe telefona, tableta ili računara.

Takve mogućnosti, međutim, kod njega izazivaju i zabrinutost.

„To mi se sviđa kada je u pitanju provera da li neko ima 13, 14 ili ispod 12 godina, ali me malo zabrinjava kada pomislim da mogu da utvrde ne samo koliko imam godina, nego ko zna šta još o meni“, kaže Rodić.

„Oni navigaju kroz našu dušu“

Rodić smatra da korisnici često potcenjuju količinu informacija koju o sebi otkrivaju samim načinom na koji koriste digitalne platforme.

Nije reč samo o onome što svesno ukucamo u pretraživač ili objavimo. Značajni su i sadržaji na kojima se zadržavamo, ono što preskačemo, komentarišemo, delimo sa prijateljima ili gledamo više puta.

„Mi želimo da mislimo da mi koristimo uređaje da bismo pristupali okeanu informacija. Svako naše razmišljanje, zastajkivanje, komentar, podela sa ovim ili onim prijateljima... To što mi mislimo da mi negde navigamo, oni navigaju kroz našu dušu“, ističe Rodić.

Prema njegovim rečima, korisnici praktično svakog dana ostavljaju količinu informacija o sebi koja je nekada bila tražena samo u posebnim situacijama – prilikom podizanja kredita, regrutacije ili drugih formalnih postupaka.

Danas se to, kaže, dešava neprekidno, često od trenutka kada se probudimo i prvo posegnemo za telefonom da bismo proverili šta se dogodilo dok smo spavali.

Da li će ograničenja stići i do Srbije

Ograničenja koja su predmet dogovora u Sjedinjenim Državama neće automatski važiti u Srbiji, niti čak u svim američkim saveznim državama.

Rodić naglašava da takve mere direktno pogađaju osnovni poslovni model najvećih platformi – Fejsbuka i Instagrama, ali i Jutjuba, Tik-toka i drugih servisa.

Zato je jedno od važnih pitanja za „Metu“ i to da li će i konkurenti biti obuhvaćeni istim pravilima.

Rodić ukazuje i da Fejsbuk odavno nije glavna društvena mreža među najmlađima, ukazujući na mnogo veću popularnost Instagrama, Jutjuba i Tik-toka.

Posebno naglašava da Tik-tok više nije samo platforma za gledanje kratkih zabavnih snimaka. „To je za kompletno informisanje“, ističe Rodić.

Promene u Srbiji, međutim, ne treba očekivati samo zato što su ograničenja uvedena negde drugde.

„To bi moglo da se očekuje samo kad ih naterate“, kaže Rodić, ističući da svako ograničenje vremena koje korisnici provode na platformama istovremeno znači i udar na njihov poslovni model.

Može li i Srbija da tuži tehnološke kompanije

Na pitanje postoji li pravni osnov da korisnici ili institucije u Srbiji pokrenu postupke slične onima u SAD, Rodić odgovara da „svako ima pristup sudu“.

Američki postupci, objašnjava, oslanjaju se, između ostalog, na propise o zaštiti potrošača i zaštiti privatnosti dece na internetu.

Sličan pravni osnov, prema njegovim rečima, postoji i u Srbiji kroz Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o zaštiti potrošača.

„Po zakonima našim, vi možete da ih tužite“, navodi Rodić.

Ipak, na pitanje kakve bi bile šanse za uspeh takvog postupka u Srbiji, kratko odgovara: „Vrlo sam skeptičan.“

„Ne treba pasivno da čekamo šta će drugi da odluče“

Rodić zato smatra da odgovornost ne može da bude samo na državama, sudovima i tehnološkim kompanijama, već i na samim korisnicima i roditeljima.

Ne treba, ističe, očekivati da će promene koje se dešavaju u Sjedinjenim Državama same po sebi zaštititi korisnike u drugim delovima sveta.

„Ne možemo da gledamo da se tamo dešavaju krupne stvari i krupne promene, a da na nas deluju na isti način, a da se mi ponašamo kao neka radijacija od koje su se tamo zaštitili, a ovde se ne štitimo nikako“, upozorava Rodić.

Zbog toga je, zaključuje, potreban aktivan odnos prema tehnologiji – bez njenog odbacivanja, ali i bez nekontrolisanog prepuštanja algoritmima.

„Ne treba da čekamo pasivno šta će negde drugde da se odluči i da li će deo toga da se prelije kod nas, nego da imamo aktivan odnos prema tome. A to znači: koristimo tehnologiju umereno, odmereno, za ono što nam treba, onoliko koliko nam treba. I isto to učimo našu decu“, zaključuje Vojislav Rodić.