Veštačka inteligencija ne rešava loše postavljen posao: „Ne kreće se od alata, već od problema“

„Ako su procesi nejasni, ako ljudi ne znaju kako da koriste alat, veštačka inteligencija će samo da poveća štetu“, rekao je Varagić. Govoreći o tome zašto većina razgovora o veštačkoj inteligenciji kada je posao u pitanju „ne vodi nikuda“, Varagić je napravio poređenje sa pojavom interneta.

Prema njegovim rečima, internet je doneo nešto novo, ali je istovremeno unapredio mnoge stvari koje su već postojale. Kod veštačke inteligencije, međutim, situacija je drugačija jer je ona, kako kaže, mnogo manje tehnički važna kada se govori o primeni, a mnogo više o tome kako menja posao i obrazovanje.

„Ne kreće se od pitanja kako“

Jedna od najvećih promena, prema Varagićevom tumačenju, odnosi se na obrazovanje. On smatra da više nije toliko važan fokus na pamćenju velikog broja informacija, jer se odgovori i podaci mogu dobiti za nekoliko sekundi. To, međutim, ne znači da činjenice više ne treba pamtiti.

„Ima nekih stvari koje treba pamtiti“, rekao je Varagić, objašnjavajući da učenje i dalje ima značaj, između ostalog i zbog „treniranja mozga“ i prenošenja znanja.

Suština je, kaže, u promeni fokusa. Važno je znati za šta se nešto primenjuje, zašto je to važno i šta se time dobija, a tek onda dolazi pitanje kako nešto uraditi.

Prema njegovim rečima, pre pojave veštačke inteligencije jedno od najčešćih pitanja koje su ljudi postavljali na Guglu bilo je „kako“.

Sada bi, smatra Varagić, pre pitanja „kako“ trebalo postaviti druga pitanja – šta je ono što nas interesuje, šta time dobijamo i zašto nam je to važno.

Opasnost od „ispeglane konfuzije“

Poseban problem predstavlja to što odgovor veštačke inteligencije može da zvuči veoma uverljivo čak i kada nije tačan.

Varagić je taj fenomen nazvao Polished Confusion, odnosno situacijom u kojoj je nešto veoma lepo upakovano i naizgled deluje dobro, ali u suštini ne rešava problem i samo stvara dodatnu konfuziju.

„Problem je u tome što veštačka inteligencija ekstremnom brzinom produkuje jako veliku količinu sadržaja“, rekao je on.

Taj sadržaj može biti različitog tipa, a upravo zbog njegove količine i brzine nastanka neophodna je provera.

Varagić je naveo i lično iskustvo kada je, kako je rekao, nekoliko puta pomislio da je neki rezultat „verovatno dobar“, da bi kasnije shvatio da je u njemu postojala greška koju nije proverio. „To je jako opasno“, upozorio je.

Ne treba očekivati da veštačka inteligencija može sve

Jedna od zabluda je i očekivanje da će veštačka inteligencija, zato što na određena pitanja može da odgovori izuzetno dobro, moći da zameni ljude u svim poslovima.

Varagić smatra da je reč o precenjivanju mogućnosti jednog alata koji je u nekim stvarima veoma dobar, ali u mnogim drugim nije.

On je naveo da se najbolje koristi za ozbiljne stvari kada je koriste ljudi koji se dobro razumeju u oblast u kojoj je primenjuju.

„Znači da sam već stručan, samo da mi posluži kao neka pomoć“, konstatovano je tokom razgovora, na šta je Varagić odgovorio da je upravo to jedan od dobrih načina upotrebe.

Istovremeno, ljudi koji nisu stručni za određenu oblast mogu, uz pomoć veštačke inteligencije, da dođu do nivoa razumevanja koji im je potreban, ako zaista žele da nauče.

„Ne ubacujte agente u haos“

Posebnu pažnju Varagić je posvetio takozvanim agentima veštačke inteligencije. Objasnio je da je reč o aplikacijama koje mogu samostalno da obavljaju određene poslove, zbog čega se sve češće nazivaju i „digitalnim radnicima“.

Međutim, upravo kod njih postoji opasnost ako kompanija nema dobro uređene poslovne procese.

„Ako uvedete agente u vašoj firmi u kojoj nisu sređeni poslovni procesi i ako nemate dobro uređenu automatizaciju, to znači da ćete vi u haos da ubacite nešto što će da radi samostalno“, rekao je Varagić.

Posledica, prema njegovim rečima, može biti još veći haos. „On revnosno taj haos da povećava“, zaključeno je tokom razgovora.

Zbog toga Varagić ne smatra da je brza zamena zaposlenih veštačkom inteligencijom dobro rešenje. Naveo je i prognozu kompanije „Gartner“ prema kojoj bi do 2027. godine 40 odsto onih koji su pustili da funkcionišu agenti moglo da ima ozbiljne gubitke.

Kako je objasnio, problem je u tome što kompanije ulažu velika sredstva, a ne dobijaju nužno rezultat koji očekuju.

Većina kompanija još ne vidi dovoljan profit

Varagić je naveo da je trenutno više od 85 do 90 odsto kompanija u svetu, kako je rekao, u situaciji da od korišćenja veštačke inteligencije još ne vidi dovoljne prihode, a posebno ne profit.

„Mi smo tek na početku i ljudi očekuju suviše“, rekao je. Problem nije samo u tehnologiji, već i u tome što kompanije i ljudi nisu dovoljno pripremljeni za njenu primenu.

„Veštačka inteligencija je ojačala, ali ljudi nisu. Vi morate da imate sistem“, poručio je Varagić.

Dodao je da bez kritičkog odnosa prema informacijama koje veštačka inteligencija pruža nije moguće postići dobre rezultate.

Prvo problem, pa tek onda alat

Za ljude koji žele da koriste veštačku inteligenciju u poslu, Varagić ima jasan savet – ne treba počinjati od alata.

Kako je objasnio, najveći broj ljudi kreće od taktike i pitanja kako nešto da uradi, odnosno od konkretnog alata koji želi da koristi.

„Ne kreće se od alata, kreće se od problema“, naglasio je.

Prema njegovim rečima, nije dovoljno ni samo prepoznati takozvano „usko grlo“ u poslovanju. Usko grlo je, kako je objašnjeno tokom razgovora, posledica nekog problema, dok je potrebno pronaći i rešavati njegov uzrok.

„Kad rešavate posledicu, nećete baš... Niste krenuli pravim redom“, rečeno je tokom razgovora.

Ako se reši samo konkretan problem koji je na površini, ispod njega mogu ostati brojni drugi problemi koji i dalje utiču na poslovanje.

Varagić je rekao da u svom konsultantskom radu u čak 97 do 98 odsto slučajeva nailazi na kompanije kod kojih postoji upravo takav problem.

Kao primer je naveo jednog od svojih najvećih klijenata, kompaniju koja je već napravila određene AI agente, ali je potom shvatila da je došla do „zida“ jer nešto u sistemu nije funkcionisalo kako treba.

Kada je, kako kaže, počeo da analizira situaciju, ispostavilo se da je i ta kompanija krenula od alata, a ne od problema koji je trebalo da reši.

Zato je, zaključak je razgovora, pre uvođenja veštačke inteligencije u poslovanje neophodno razumeti šta kompaniji zaista treba, koji problem pokušava da reši i šta želi da postigne. Tek nakon toga treba birati tehnologiju i način njene primene.