Istorijski dan za Međunarodnu svemirsku stanicu – osam letelica istovremeno u orbiti

Kako izgleda Međunarodna stanica sa osam letelica?

Stanica je bila okružena kombinacijom teretnih brodova i kapsula za prevoz astronauta. Dve Dragon letelice kompanije „Spejs eks“, jedna namenjena prevozu posade, a druga za dopremanje opreme i naučnih eksperimenata, bile su privezane na američkom segmentu stanice.

Uz njih, tu je i američki teretni brod "Cygnus XL", koji je prethodno morao biti privremeno premešten robotizovanom rukom Canadarm 2 kako bi se stvorio prostor za dolazak ruskog broda sa posadom.

Na japanskom pristajnom otvoru nalazila se letelica "HTV-X1", novi teretni brod japanske agencije JAXA, koji je dopremio veliku količinu istraživačke opreme i zaliha.

Ruski segment imao je četiri vozila –  dva teretna broda „Progres“, zadužena za dopremanje goriva, rezervnih delova i hrane i dva „Sojuz“ broda koja se koriste za rotaciju posade i kao spasilačka vozila u slučaju hitnih situacija.

Ovakva konfiguracija, u kojoj je svih osam otvora za pristajanje na stanicu istovremeno aktivno u upotrebi, ranije nije bilo moguće postići, ni tehnički ni logistički.

To je posebno značajno kada se uzme u obzir složenost koordinacije između američke Nase, ruskog Roskosmosa, japanske Jaxe i komercijalnih kompanija.

Desetočlana posada 

Sa dolaskom „Sojuza MS-28“  krajem novembra, broj članova posade na Međunarodnoj svemirskoj stanici porastao je na deset.

Tri nova člana su Kris Vilijams astronaut Nase i kosmonauti Roskosmosa, Sergej Kud-Sverčkov i Sergej Mikaev. Oni će ostati u orbiti do jula 2026. godine. Do tada će proučavati kako život u mikrogravitaciji utiče na krvotok u rukama i nogama, učestvovađe u biološkim i medicinskim eksperimentima, a zadatak im je i da posmatraju ponašanje materijala u svemiru.

Na  stanici  je i drugi „Sojuz MS-27“ čiji se boravak u orbiti bliži kraju. Planirano je da MSS napusti 8. decembra, a sa njim kući idu astronaut Nase Džoni Kim i kosmonauti Roskosmosa Sergej Rižikov i Aleksej Zubricki.
 
"Cygnus XL" će ostati priključen za stanicu najranije do marta 2026. godine, kada će bezbedno odleteti i uništiti do pet hiljada kilograma otpada sagorevanjem u atmosferi.

Dakle, svaka letelica od osam prikačenih ima  svoja zaduženja – od isporuke pošiljki, zamene posada, sprovođenja naučnih projekata, do podrške dugotrajnim misijama. Ovaj neuobičajen, gotovo „saobraćajni špic“ u orbiti pokazuje koliko se tempo aktivnosti na stanici povećao u poslednjim godinama.

Događaj koji je važan za buduće misije

Popunjenost „parkinga" na Međunardonoj svemirskoj stanici  ukazuje i na evoluciju svemirskih operacija. MSS je dizajnirana da podrži veliki broj misija, ali nikada ranije nije bio istovremeno  opterećen do ovog nivoa. To pokazuje da stanica i dalje ostaje centralni element međunarodne saradnje u svemiru.

Puna popunjenost priključnih mesta važna je i zbog toga što simulira uslove koji se u budućnosti očekuju na većim i kompleksnijim stanicama, poput planiranih komercijalnih orbitalnih konstrukcija ili eventualnih lunarnih platformi.

Testiranje ovakve koordinacije sada omogućava razvoj novih procedura za sigurniji i efikasniji rad sa većim brojem letelica.

Novi brodovi u redu za pristajanje na stanicu

Kada stanicu napuste brodovi čija se misija bliži kraju, otvori za pristajanje će samo privremeno biti oslobođeni jer novi brodovi već čekaju u redu za lansiranje.

Svojevrsni rekord u broju letelica koje su istovremeno na Međunarodnoj svemirskoj stanici nagoveštava da će se slične situacije verovatno događati sve češće. Sa sve većim brojem misija, privatnih kompanija i međunarodnih partnerstava, MSS ostaje najprometnija i najrazvijenija svemirska laboratorija u istoriji čovečanstva.