Video-igra, film, roman i simfonija u „najvećoj ekspediciji do sada“

Zamislite scenario u kojem fudbalska reprezentacija Srbije osvaja Svetsko prvenstvo, a u najboljoj postavi šampionata nalazi se čak osam njenih igrača.

Zamislite da neamerički film zabeleži 15-16 nominacija za Oskara. Ili da dečji pisac dobije Nobelovu nagradu za književnost – nikada se nije desilo.

Zamislite kulturno dostignuće toliko neočekivano i neuobičajeno da prkosi vremenu u kojem je nastalo: piramide u Gizi, rimsko pravo, renesansa, Notr Dam.

Sada zamislite tridesetak odlučnih, pomalo odmetnutih stvaralaca koji, uz pomoć nekoliko desetina saradnika, za samo pet godina stvaraju nešto što menja tok savremene industrije video-igara, i ostavlja dubok trag u pop-kulturi.

To je učinio "Sandfall Studio", kreiravši „najveću ekspediciju svih vremena“ – svoju debitantsku video-igru, Clair Obscur: Expedition 33, postavivši letvicu toliko visoko da je teško i zamisliti ko bi mogao da je nadmaši.

Ekspedicija iza ekspedicije

"Sandfall Interactive" nastao je u Francuskoj 2020. godine, i u veoma kratkom roku ostvario uspehe koje ne postižu ni najveći svetski studiji.

Osnivač Giljerm Broš napustio je "Ubisoft" 2019. godine sa željom da napravi nešto autentično, nešto što će ostaviti trajan pečat u gejm kulturi, tako je stvoren "Sandfall".

Prva verzija tima brojala je svega troje ljudi. Bili su bez budžeta, bez sponzora, ali sa idejom da ožive potezni RPG žanr, koji je u tom trenutku gotovo nestao.

Kako je ideja rasla, tako je raslo i jezgro studija, koje danas broji 38 stalno zaposlenih.

Ono što ovu igru čini još posebnijom je neverovatna priča iza njenog nastanka.

Glavni pisac i većina glumaca pronađeni su putem oglasa na Reddit-u, a kompozitor je otkriven na platformi SoundCloud.

Glavna scenaristkinja, Jenifer Sveberg Jen, do tada radila je u industriji privatnih investicija i nikada se ranije nije bavila pisanjem.

Kompozitor Lorjen Tresar takođe nije imao iskustva u gejm industriji.

Kad su se proširile glasine o unikatnom projektu, pridružili su mu se i holivudski glumci: Čarli Koks (Marvelov Derdevil) i Endi Serkis (Golum iz Gospodara prstenova).

Na Game Awards 2025 igra je dobila čak 12 nominacija u 10 kategorija:
– Igra godine
– Najbolja režija
– Najbolja priča
– Najbolji umetnički dizajn
– Najbolja prateća muzika
– Najbolji zvučni dizajn
– Tri nominacije za najbolju glumu
– Najbolja nezavisna igra
– Najbolja debitantska nezavisna igra
– Najbolja RPG igra

"So she can never paint death again" – Da više ne može da slika smrt

Igra nas, uz emotivnu muziku, vodi u sanovni grad Lumijer, koji je posle „velikog rascepa" (razornog zemljotresa) pre 67 godina ostao odsečen od ostatka sveta.

U trenutku rascepa na horizontu su se pojavili veliki monolit i tajanstveni entitet – Slikarka. Svake godine, ona se budi u isto vreme, slika broj koji se stalno smanjuje za jedan i svi koji su starosti tog broja – iščeznu.

Svake godine ekspedicija napušta ostrvo sa jednim ciljem – da je zaustave u nameri da slika smrt. Šezdesetšest ih je otišlo i sve su podbacile.

Upoznajemo Gustava 32-godišnjeg pronalazača koji će za samo nekoliko sati postati najstariji stanovnik grada.

On na cvetnom balkonu razgovara sa Mael, tinejdžerkom o kojoj se stara otkako su je roditelji ostavili, a koja će biti najmlađi učesnik predstojeće ekpsedicije.

Saznajemo da Gustav teško prihvata činjenicu da će morati da se oprosti od Sofi, devojke sa kojom se razišao pre četiri godine, a prema kojoj još uvek gaji osećanja.

Sofi puni 33 godine – i uskoro će nestati u ritualu gomaž (u bukvalnom prevodu „nežno brisanje“).

Tog dana grad priređuje svečanost u kojoj oni koji će biti obrisani poslednje trenutke provode kraj najvoljenijih, dok gledaju zalazak sunca i pojavu novog broja.

Pre nego što će nestati, on joj govori da će zaustaviti Slikarku i da ničija budućnost više neće biti ukradena.

Gustav preuzima vođstvo Ekspedicije 33 koja se potom upućuje ka kontinentu i Slikarki – vremena i nade je sve manje, ali oni ipak odlaze da urade što niko drugi nije, ili bar „ucrtaju trag za one koji će doći posle".

Spoj tri umetnosti

Expedition 33 oslanja se na pet stubova: priču, muziku, svet, sistem borbe, istraživanje.

Svaki od njih izgrađen je sa izuzetnom pažnjom.

Iako je čudno, ova igra spaja književnost, likovnu i muzičku umetnost. Naracija i dijalozi prožeti su melanholijom, žaljenjem, ali i tihim optimizmom u parolama: „Za one koji dolaze posle“ i „Kad jedan padne, mi nastavljamo“.

Često se koristi poetski stil što priči daje poseban ton. Kao kod klasičnih pisaca uranja se u psihu čoveka postavljajući ga pred moralne i egzistencijalne dileme. Igrač se suočava sa izborima koji nisu samo taktički već i emocionalno značajni – koga spasava, šta rizikuje, koga i šta žrtvuje.

Tada će iz snažnog kontrasta koji je u samom nazivu ipak zakoračiti u sivu zonu jer jedan ispravan izbor ne postoji i ništa na kraju nije crno-belo.

To je izraženo već u samom nazivu Clair Obscur (francuski naziv za renesansnu slikarsku tehniku Chiaroscuro – svetlo-tamno) gde se krije alegorija pravca igre: svetlost predstavlja nadu i humanost, a tama: strah, dekadenciju i patnju.

Vizuelni stil igre kreće se između zlatnih, raskošnih tonova koji podsećaju na dela Gustava Klimta, i mračnih, uznemirujućih poput onih koje je crtao Goja u svojim crnim danima.

Pejzaži igre asociraju na dela Odilona Redona – nadrealni, magloviti, onirični.

Svet je inspirisan periodom Belle Époque (1870–1914) – doba kulturnog procvata Evrope, koji se jasno primećuje u arhitekturi, kostimima, atmosferi, pa i muzici.

Najbolji opis muzike bio bi da je to mešavina klasične i moderne filmske. Pisana je za orkestar sa velikim brojem instrumenata pa je u isto vreme emotivna, melanholična, a ujedno moderna.

Brojne reference

Kreatori igre nisu krili da su inspiraciju kako za priču, tako i za muziku i vizuelni izgled tražili u istoriji Pariza i umetnosti.

Likovi nose imena istorijskih umetnika, doduše bez direktne povezanosti, pa se ne treba iznenaditi činjenicama da je u centru pažnje ime Gustav, dok su glavni antagonisti Alin i Renoar poput poznatog slikara i njegove supruge.

Jedan od likova, Monoko, ime je dobio po psu kojeg je usvojila redakcija, a njegova opsednutost stopalima u stvarnom svetu pretočena je i u igru.

Grad Lumijer na francuskom znači svetlost, a s obzirom da se u njemu nalaze izobličeni Ajfelov toranj i Trijumfalna kapija jasno je odakle je pokupio inspiraciju.

Građevine i kostimi oslanjaju se na ar deko – smele geometrijske forme, luksuz i dekorativnost početka 20. veka.

Emotivna od početka do kraja

U vremenu kada dominiraju brzi, akcioni naslovi sa fokusom na vizuelnim efektima i zabavom sa malo psihičkog trošenja "Sandfall" je pokazao da video igra može biti i moderna i duboko emotivna – bez ustupanja bilo kojoj strani.

Potpuno novi vid mitologije, radnja smeštena u period istorije koji je obilovao raskošnim bojama i umetnošću, te priča i rasplet kojima bi se dičio i Kristofer Nolan kupili su me, iako sam ja dao novac za igricu.

Trenutak u kojem sam završio poslednju misiju, video epilog svojih odluka i spustio džojstik ostavio me je u neverici. Nisam upravljao likovima, saživeo sam se sa njima.

Koliko vredi žrtva jednog života za spas mnogih? Da li je iskupljenje moguće ili je to samo pokušaj ispravljanja neizbrisivog?

Oni koji ne igraju video-igre, ili nisu u prilici da zaigraju Expedition 33, na Jutjubu mogu pogledati ssve scene iz igre i doživeti je za sebe.