Budućnost novinarstva, od pera do koda – čovek sa idejom, mašina sa brzinom

U redakcijama danas postoji nevidljivi kolega – softver koji nikada ne spava i može da pregleda stotine izvora u sekundi. Reč je o veštačkoj inteligenciji koja pomaže novinarima da pronađu ključne podatke, napiše naslov i da predlog teme.

„Novinarski rad u današnje vreme je u ogromnom procentu skoncentrisan na računar i na komunikaciju sa bazama podataka. Veštačka inteligencija je izuzetno dobra u tome da te stvari koje kompjuteri imaju unutra ili su njima nahranjeni isporuči čoveku, odnosno da sa njima napravi neki sadržaj koji je koristan. Tako da će njena uloga u tom smislu komunikatora između nas i podataka kojima hranimo kompjutere biti sve veća i veća i mogućnosti kako ti podaci da se prerade“, navodi glavni i odgovorni urednik internet portala RTS-a, Zoran Stanojević.

Veštačka inteligencija, ipak, nije toliko pouzdan kolega. Brzo razmišlja, ali nema izražena osećanja. Može da proveri informacije, ali nije u stanju da napiše jednu toplu ljudsku priču, jer je ipak deo sa emocijama rezervisan za novinara.

„Mnoge stvari za koje je potrebno vreme da se proizvedu sada mogu da se proizvedu za nekoliko sekundi, pod uslovom da imamo podatke, da je neki novinar došao do nekakvih saznanja, to je ono što je najvažnije. Ukoliko on to ima veštačka inteligencija od toga vrlo brzo može da napravi novinarski proizvod. pristojnog kvaliteta“, kaže Stanojević.

Dodaje i da se podrazumeva da će najbolji novinarski proizvod biti onaj koji je proizveo novinar od početka do kraja, ali da veštačka inteligencija ima prednost brzine izveštavanja, zbog čega će se proces proizvodnje vesti u velikoj meri prebaciti na veštačku inteligencu.

Nekada olovka i papir, a danas poznavanje alata veštačke inteligencije, novinarstvo se kao i druge profesije prilagođava budućnosti, ali ipak za dobru priču, reportažu pa čak i vest, potreban je novinar sa idejom, emocijom i zanimljivim podacima, a veštačka itneligencija je tu samo da pomogne.

„Novinari budućnosti treba da znaju osnovne novinarske stvari, da se vrate i da budu novinari iz prošlosti. Oni moraju da znaju zašto rade svoj novinarski posao, a ne da se bave time kako kompjuter da upotrebe. Kompjuter će sve više biti u stanju sam da završi neke poslove, a mi moramo da znamo zašto nešto pitamo, zašto je nešto vest, zašto je nešto bitno i kako to treba objasniti ljudima“, ističe Stanojević.

Veštačka inteligencija može da bude moćan pomoćnik u prikupljanju i obradi informacija, ali priču i dalje stvaraju ljudi. Novinarstvo ostaje posao radoznalih, kritičkih i promišljenih umova, a tehnologija je tu da im pomogne, a ne da ih zameni.