Britanija razmatra digitalni policijski čas – skoro polovina mladih ljudi radije bi živela u svetu bez interneta

Četvrtina ispitanika provodi četiri ili više sati dnevno na društvenim mrežama, a 42 odsto je priznalo da lažu roditelje i staratelje o tome šta rade onlajn.

Dok su na internetu, 42 odsto je priznalo da su lagali o svojim godinama, 40 odsto da ima „tajni“ ili alternativni nalog, a 27 odsto je reklo da su se predstavljali kao potpuno druga osoba.

Ovi rezultati stižu nakon što je britanski ministar za digitalne tehnologije Piter Kajl nagovestio da vlada razmatra mogućnost uvođenja obaveznog vremenskog ograničenja za određene aplikacije kao što su Tik-Tok i Instagram.

Rani Govender, menadžerka za politiku za bezbednost dece na internetu u organizaciji NSPCC, smatra da digitalni policijski čas, iako može biti koristan, ne može sam sprečiti decu da budu izložena štetnom sadržaju bez dodatnih mera.

„Moramo biti jasni — digitalni policijski čas sam po sebi neće zaštititi decu od rizika kojima su izložena na internetu. Taj sadržaj će im i dalje biti dostupan u drugim delovima dana i imaće isti uticaj“, rekla je Govender.

Dodala je i da bi primarni fokus kompanija i vlade trebalo da bude na tome da osiguraju da deca koriste „znatno bezbednije i manje zavisne platforme“.

Studiju je sprovela Britanska institucija za standarde (British Standards Institution), anketirajući 1.293 mlade osobe, a ustanovljeno je i da je 27 odsto ispitanika delilo svoju lokaciju sa nepoznatim osobama.

U istom istraživanju, tri četvrtine mladih reklo je da su zbog pandemije provodili više vremena na internetu, dok je 68 odsto izjavilo da je to negativno uticalo na njihovo mentalno zdravlje.

Endi Barouz, direktor fondacije za prevenciju samoubistava Fondacije „Moli Rouz“, izjavio je da je „očigledno da mladi ljudi razumeju rizike na internetu i, što je još važnije, žele da tehnološke kompanije preduzmu mere da ih zaštite“.

„Algoritmi često prikazuju sadržaj koji „veoma brzo može dovesti mlade u spiralu štetnog i uznemirujućeg materijala — bez njihove krivice“, istakao je Barouz, napominjući da su hitno potrebni zakoni kako bi se konačno uveo pristup „bezbednog dizajna“ u regulaciji koji stavlja potrebe dece i društva ispred interesa tehnoloških giganata.