Moramo da prestanemo da se pretvaramo da je VI inteligentna

Predstavljati da veštačka inteligencija ima ljudske osobine je opasno, smatra prof. Tjeri, zato što zvuči ubedljivo, a ništa nije opasnije od ubedljive iluzije.

Posebno, opšta veštačka inteligencija – mitska vrsta veštačke inteligencije koja navodno odražava ljudsku misao – još uvek je u domenu naučne fantastike i mogla bi to i da ostane, tvrdi profesor.

Ono što danas nazivamo veštačkom inteligencijom nije ništa više od statističke mašine: digitalni papagaj koji izbacuje obrasce izvađene iz okeana ljudskih podataka. Kada napiše odgovor na pitanje, ona bukvalno samo pogađa koje slovo i reč će biti sledeće u nizu – na osnovu podataka na kojima je trenirana.

To znači da veštačka inteligencija nema razumevanje. Nema svest. Nema znanje u bilo kom stvarnom, ljudskom smislu. Samo čista, verovatnoćom vođena, programerska briljantnost – ništa više, ništa manje, ističe dr Tjeri.

Zašto je nemoguća „misleća“ VI

Profesor Tjeri navodi da je „misleća“ VI nemoguća zato što je bestelesna. Nema čula, nema meso, nema nerve, nema bol, nema zadovoljstvo. Ne gladuje, ne želi niti se plaši. A pošto nema ni delić kognicije postoji fundamentalni jaz između podataka koje konzumira (podaci nastali iz ljudskih osećanja i iskustva) i onoga što može da uradi sa njima.

Filozof Dejvid Čalmers naziva misteriozni mehanizam koji leži u osnovi odnosa između našeg fizičkog tela i svesti „teškim problemom svesti“. Istaknuti naučnici su nedavno postavili hipotezu da svest zapravo nastaje integracijom unutrašnjih, mentalnih stanja sa senzornim reprezentacijama (kao što su promene u otkucajima srca, znojenje i još mnogo toga).

S obzirom na presudnu važnost ljudskih čula i emocija za „nastanak“ svesti, postoji duboka i verovatno nepomirljiva razlika između opšte veštačke inteligencije, mašine, i svesti, ljudskog fenomena.

VI ima gospodara

Programeri veštačke inteligencije su ljudi i to je deo problema. Da li biste poverili svoje najdublje tajne, životne odluke, emocionalna previranja kompjuterskom programeru? Pa ipak, to je upravo ono što ljudi rade – samo pitajte Kloda, ChatGPT, Džeminija, ili Groka.

Davanje veštačkoj inteligenciji ljudskog lica, glasa ili tona je opasan čin digitalnog preobličavanja, naglašava profesor. To pokreće automatski odgovor u nama, antropomorfni refleks, što dovodi do neobičnih tvrdnji prema kojima se za neke veštačke inteligencije kaže da su prošle čuveni Tjuringov test (koji testira sposobnost mašine da pokaže inteligentno, ljudsko ponašanje).

Ali ako veštačke inteligencije prolaze Tjuringov test, onda moramo ažurirati test, dodaje Tjeri.

Mašina sa veštačkom inteligencijom nema pojma šta znači biti čovek. Ne može da ponudi istinsko saosećanje, ne može da predvidi našu patnju, ne može da nasluti skrivene motive ili laži. Nema ukus, nema instinkt, nema unutrašnji kompas. Lišena je sve te neuredne, šarmantne složenosti koja nas čini onim što jesmo.

Ono što još više brine je to što veštačka inteligencija nema sopstvene ciljeve, nema želje ili etiku osim ako nije upisana u njen kod. To znači da prava opasnost ne leži u mašini, već u njenom gospodaru – programeru, korporaciji, vladi.

Da li se i dalje osećate bezbedno, pita profesor.

Ne znači da ne treba koristiti VI

Profesor Tjeri kaže da koristi veštačku inteligenciju svaki dan i da je to najmoćniji alat koji je imao do sada. Može da prevodi, sumira, vizuelizuje, kodira, otklanja greške, istražuje alternative, analiziram podatke – brže i bolje nego što je ikada mogao da sanjam da to uradi sam.

„Zadivljen sam. Ali to je i dalje alat – ništa više, ništa manje. I kao svaki alat koji su ljudi ikada izmislili, od kamenih sekira i praćki do kvantnog računara i atomskih bombi, može se koristiti kao oružje. Koristiće se kao oružje“, napominje profesor.

Zamislite da se zaljubite u opojnu veštačku inteligenciju, kao u filmu Ona. Sada zamislite da „odluči“ da vas napusti. Šta biste uradili da to zaustavite? Ali mora da vam bude jasno da vas ne odbacuje veštačka inteligencija, to će biti čovek ili sistem koji stoji iza nje, koristeći taj alat, koji će postati oružje za kontrolu vašeg ponašanja.

Skidanje maske

Moramo da prestanemo da pridajemo veštačkoj inteligenciji ljudske osobine, ističe Tjeri.

„Moja prva interakcija sa ChatGPT-3 me je prilično ozbiljno iznervirala. Pretvarala se da je osoba. Rekla je da ima osećanja, ambicije, čak i svest. Stil interakcije, jezivo prirodan tok razgovora, je previše ubedljiv. Moramo deantropomorfizovati veštačku inteligenciju i skinuti njene ljudske maske.“

Ovo bi trebalo da bude lako. Kompanije bi mogle da uklone sve reference na emocije, prosuđivanje ili kognitivnu obradu od strane veštačke inteligencije. Posebno, trebalo bi da odgovori činjenično, da nikada ne kaže „ja“, ili „osećam da“... ili „radoznao/radoznala sam“.

Međutim, profesor sumnja da će se to dogoditi, mada je nužno upozoriti velike tehnološke kompanije na opasnosti povezane sa humanizacijom veštačke inteligencije, posebno ako su ozbiljni u vezi sa razvojem etičnijih veštačkih inteligencija.

Za sada, profesor Tjeri sam rešava problem tako što naloži veštačkoj inteligenciji da mu se ne obraća imenom. Traži od nje da sebe naziva veštačkom inteligencijom, da govori u trećem licu i da izbegava emocionalne ili kognitivne izraze.

Ako koristi glasovni čet, traži od veštačke inteligencije da govori pomalo kao robot.

„Zapravo je prilično zabavno i drži nas oboje u našoj zoni udobnosti“, kaže profesor.