Obrazovanje kroz igru u Viminacijumu: Majnkraft kao novo arheološko nalazište

Ideja da se pored drugih poznatih arheoloških nalazišta i Viminacijum nađe u video-igri Majnkraft, postoji jako dugo, navodi Jelena Anđelković Grašar, zato što je jedan od ciljeva Viminacijuma oduvek bio da se otvori za što veći broj publike, naročito za mlade.

Profesor Miomir Korać je vizionarski pokrenuo projekat Mladi Rimljani, a zatim su za proslavu 70. godišnjice Arheološkog instituta korišćeni digitalni alati u službi promocije kulturnog nasleđa.

„Tako se ta priča razgranavala godinama, i krenuli smo u razradu raznih projekata koji imaju edukativnu svrhu, odnosno da se resursi kulturnog nasleđa što više upotrebljavaju u školama. Imali smo dva međunarodna projekta kroz koje smo dobro proučili našu publiku. Poslednji je bio kada smo radili sa generacijom zed, koja voli da komunicira na društvenim mrežama, koje je jako važno da su poruke jasne, brze, na dohvat ruke, odnosno na jedan skrol“, dodaje gošća Jutarnjeg programa.

Onda se uvidelo da pripadnici mlađe generacije, generacije alfa više komuniciraju među sobom dok igraju video-igre koje pružaju mogućnost da ako se iskoriste na pravi način, imaju ogroman edukativni potencijal. Međutim, s obzirom na to da gejming industrija se upravlja pre svega profitom nije bilo zainteresovanih da kulturno nasleđe Viminacijuma iskoriste za video-igru.

„Onda smo u Italiji našli divne partnere, Mejkers kemp, koji su shvatili da je Majnkraft odlična besplatna platforma za edukaciju, a kako su oni među deset najboljih koji rade edukaciju u Majnkraftu, poželeli su da budu partneri u ovom projektu koji se zove Green Heritage, koje podrazumeva jednu održivu budućnost za kulturno nasleđe“, objašnjava Jelena Anđelković Grašar.

Kako animirati mlade da zavole arheologiju

Profesor Miomir Korać ističe da su naučnici često i malo lukavi, i pokušavaju da mlade koji većinu vremena provode u digitalnom svetu, animiraju na način koji oni shvataju i razumeju.

„I onda kada ih animirate, i kad se oni zaljube u arheologiju, u kulturno nasleđe koje arheologija iza toga daje, onda će ih oni i čuvati. Eto, tako na jedan način koji vam se čini da nema nikakvog dodira sa naukom, u stvari i te kako ima, jer je to način da vi njima to i približite, ali isto tako da oni to i zavole i da onda iza toga lepo sa njima u budućnosti sarađujete“, ističe profesor.

Pedagog Slobodan Malušić podseća da je učenje kroz igru veoma stara pedagoška metoda koja se pojavljuje još u antičko doba. I mnogi pedagozi, poput Pijažea, Vigotskog, Komenskog, Marije Montesori i mnogi drugi, isticali su značaj igre koja je sastavni deo života, ne samo dece i mladih, već i odraslih.

„Milioni ljudi na zemaljskoj kugli uče kroz igru. Kroz igru se razvijaju ne samo fizičke, nego i psihičke, kognitivne, emocionalne i mnoge druge sposobnosti. Oni kroz igru saznaju svet oko sebe, saznaju sebe. To je najveći stepen motivacije učenja kroz igru. I baš mi je drago što je tako nešto pojavilo i baš u ovoj oblasti, jer oni kroz virtuelni svet stvaraju realni svet i na taj način uče, na taj način saznaju i oni su kroz igru veoma zadovoljni. Oni smatraju da je svaka igra neki način nagrada za njih“, ističe Malušić.

Mladi će učestvovati u kreiranju virtuelnog Viminacijuma

Pored toga, dodaje Jelena Anđelković Grašar predviđen je participativan pristup, da se mladi uključe u kreiranje virtualnog Viminacijuma u Majnkraftu.

„Tako da mi smo vrlo kreativni u kreiranju različitih sadržaja za mlade i pokušavamo zaista da tu jednu generaciju koja sledi i koja će sutra biti i glavni posetioci, i oni koji svojoj deci treba da prenesu neke vredne poruke, da ih angažujemo, da ih uključimo, jer oni će brinuti o tom našem nasleđu. Mi ako tu generaciju propustimo sada da obrazujemo i da ih učinimo našim saborcima u tom očuvanju, mi smo propustili ceo jedan budući svet“, ističe gošća Jutarnjeg programa.

Viminacijum daleko nadmašuje nacionalne okvire i otkako se obavljaju istraživanja, otkriveno je manje od pet procenata obrisa grada, u kojem je, prema pretpostavkama arheologa, pre oko dve hiljade godina živelo 40.000 stanovnika. Arheološko nalazište Ostija Antika, koje je takođe jedan od partnera na projektu, ima izuzetno monumentalne i reprezentativne ostatke koji pružaju mnogo veće mogućnosti za digitalizaciju, ali Viminacijum bi trebalo da pruži mnogo više pogodnosti mladima da se uključe u kreiranje ovog virtuelnog sveta.

„Mi hoćemo tehnički to da podržimo, da damo narative koji su istorijski, koji su tačni, precizni, da ne bude lažiranja istorije, ali u kreiranju tog sveta želimo da damo slobodu mladima. Možemo zahvaljujući modernoj tehnologiji da vidimo i pod zemljom, upotrebom georadara, magnetometra, i možemo da izronimo i nešto što još uvek nije iskopano ispod površine zemlje u digitalnom svetu, da vidimo kako će mladi to rekonstruisati, onda kad arheolozi to otkopaju, da vidimo koliko su mladi bili u pravu“, navodi gošća Jutarnjeg programa.

„Arheologija je jedna magična disciplina i tu magiju treba preneti u taj virtualni svet. Svako od nas je bio bar u nekom trenutku znatiželjan za nečim što bi možda iskopao, što bi nešto pronašao, što bi na neki način dovelo do nekog novog saznanja. Majnkraft čini da je sve u okruženju prirode. Arheologija je deo te prirode, prema tome to su svi oni elementi koji su međusobno povezani i hajde onda da zajednički uživamo u svemu tome i u digitalnom i u realnom svetu i kad sve to stavite i napravite u nekim drugim dimenzijama naravno znanje koje je neophodno za to, onda ćete dobiti nešto čime ćemo se u stvari ponositi svi“, naglašava prof. dr Miomir Korać na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.