Beč, pametni grad koji je prigrlio i inovacije i zaštitu prirode

„Inovacije su važne“ kažu Bečlije, ali presudan uticaj na kvalitet života i dalje imaju voda i vazduh. Polovina gradskog područja je pod zelenim površinama, a dvomilionski grad se vodom snabdeva sa Alpa. Strategija Beča je da zaštiti vodene tokove kako bi se izbegao hemijski tretman vode, osim dezinfekcije.

„Zajedno sa Ministarstvom šumarstva mi štitimo oblast izvora vode, a Beč je vlasnik zemljišta gotovo iste veličine kao što je i sam grad. To su zaštićene zone u planinskom području“, kaže Volfgang Gruber iz Bečkog gradskog vodovoda. 

„Otpadne voda prečišćavamo najsavremenijom tehnologijom: kanalizaciju sprovodimo u velike gasne motore i od tog gasa stvaramo energiju. Upravo stojimo na jednom takvom motoru“, istakao je Karl Vegerer iz Centralnog bečkog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Zbog dobre strategije razvrstavanja i prikupljanja smeća, u Beču se i otpad smatra dragocenim. U spalionici „Špitelau“ godišnje se sagori 280.000 tona kućnog otpada i proizvode električna energija za oko 60.000 domaćinstava.

„Mi ovde spaljujemo samo smeće iz domaćinstava, a sve drugo, kao što je papir ili plastika, odvajamo na druga mesta i pripremamo za reciklažu. Većina javnih objekata u gradu greje se energijom iz ove spalionice“, precizirao je Georg Bareš iz Spalionice „Špitelau“. 

Nove tehnologije koriste i bečki hirurzi. Dnevno obave tri operacije uz pomoć Da Vinči robotskog sistema. Kažu, rado ćemo sa srpskim lekarima podeliti svoja iskustva.

„Do sada smo obavili više od 150 operacija sa timom od troje ljudi. To su operacije u domenu grudne hirurgije i abdomena. Robot nam najviše pomaže zbog tri-de i ha-de projekcije – potpuno uranjamo u telo pacijenta“, objašnjava hirurg Filip Patri. 

Izgradnja novih metro linija u centru grada, najveći je investicioni projekat Beča. Vlasti nastoje da podstaknu građane da što više koriste javni prevoz, pešače i voze bicikl. Prema istraživanju, 32 odsto Bečlija je prošle godine svakodnevno na posao išlo pešice. Samo tokom 2023. godine uložen je 21 milion evra u infrastrukturu za pešake.

„Od pre tri godine postoji Nacionalni master plan za pešačenje. U njemu je opisano kako se na federalnom nivou podržavaju opštine kroz poboljšanje infrastrukture za pešake. Za 11 godina se dosta toga promenilo. Sada ljudi pitaju koliko će biti novih sadnica drveća, a pre su pitali koliko će parking mesta nastati“, naglašava Petra Jens iz Agencije za mobilnost i pešački saobraćaj Beča.

Odvojiti strategiju od politike – time su se vodili stručnjaci pri izradi plana razvoja grada do 2050. godine. Strategija je obavezujuća i njene ključne ciljeve nije moguće menjati, ko god da je na vlasti. A ciljevi su ambicionzni. Na primer, plan je da se do 2030. godine udeo automobila sa unutrašnjim sagorevanjem u gradu smanji na 15 odsto.