Direktorka ICANN-a za Sajt RTS-a: Neke države bi da usitne internet, a to bi ga uništilo

U Beogradu je održan drugi globalni Dana univerzalne prihvatljivosti pod okriljem međunarodne Internet korporacije za dodeljene nazive i brojeve (ICANN) zajedno sa Fondacijom „Registar nacionalnog internet domena Srbije” i volonterskom Radnom grupom za Univerzalnu prihvatljivost.

O tome koliko je važna univerzalna prihvatljivost domena na internetu pokazuju brojni događaji koji se u sklopu obeležavanja Dana univerzalne prihvatljivosti organizuju širom sveta od marta do kraja maja.

Univerzalna prihvatljivost predstavlja princip da svaki domen nivoa treba da funkcioniše bez poteškoća na internetu i u svim aplikacijama bez obzira na kojem je pismu. Upravo tu tehničku infrastrukturu da sve funkcioniše na mreži bez problema obezbeđuje internet korporacija za dodeljene nazive i brojeve kaže u razgovoru za Internet portal RTS-a direktporka Seli Kosterton. 

„Misija ICANN-a je da se osigura da to može da se uradi svaki put. Da bismo to postigli, potrebna je tehnička koordinacija tri ili četiri različite stvari. Dakle, sami nazivi domena koje ukucavamo u pretrazi. A kako računari ne mogu čitati imena, potrebni su brojevi. Svaki domenski naziv ima 12-cifreni broj. Brojevi, imena, ono što nazivamo protokolima, to su pravila po kojima se saobraćaj kreće po mreži. I mi radimo te dve stvari. ICANN radi na zaštiti interoperabilnosti, tako da sve može da radi svime – održivost, tehničku infrastrukturu interneta, da uvek bude dostupan, da uvek radi i tako već 30 godina”, objašnjava Seli Kosterton.

Iako registrovana u Kaliforniji ICANN je neprofitna i organizacija od javnog interesa.

„U našoj misiji je vrlo jasno definisano da organizacija mora biti politički neutralna, i mora osigurati da sve zainteresovane strane širom sveta, bez obzira na to iz koje zemlje dolaze, imaju otvoreno i sigurno mesto. Da se sastanu, da zajedno donose pravila po kojima sistem domenskih imena može da radi. Tako održavamo neutralnost, i to vrlo pažljivo unutar naše strukture kako bismo se pobrinuli da se ta ravnoteža, ta otvorenost i ta jednakost održe”, ističe direktorka ICANN-a.

Fragmentacija bi urušila temelje interneta

Od kada postoji internet, postoji želja nekih vlada i interesnih grupa da prisvoje kontrolu nad internet infrastrukturom. Čak i kada je to dobronamerno, radi zaštite korisnika od štetnih sadržaja, direktorka ICANN-a kaže da fragmentacija veoma rizična i mogla bi da uruši ceo sistem.

„Ono što danas vidite na internetu, ono što većina nas vidi je sadržaj. Većina nas ne vidi tehničku infrastrukturu na isti način kao kada pogledate svoju kuću, vaša kuća je izgrađena na temelju. Ali te temelje ne vidite. Možete videti kuću. Ako stavite čip u temelj kuće, slabite je. Ako stavite puno čipova u temelj kuće, šta se događa? Vaša kuća se sruši, na kraju. Razbije se, fragmentira. I onda nemate ono što ste mislili da imate pre. Dakle, to je rizik. Način da se izbegne je održavanje ovog vrlo uspešnog modela, koji funkcioniše već 30 godina”, kaže Seli Kosterton.

Uspeh interneta počiva na tome što je to slobodno, otvoreno okruženje. I ne pripada jednoj organizaciji.

„Postoje naravno organizacije i vlade u nekim delovima sveta koje kažu – ne, ne želimo više taj model. Ne želimo sve zainteresovane strane, želimo samo vlade. I rizik s tim je fragmentacija. Jer fragmentacija znači raspadanje. Ako ga razbijete stvarajući ono što bismo nazvali digitalnim ostrvima, i uz postepeno odvajanje, to više ne bi bilo to. Jer ne možemo samo pritisnuti dugme i resetovati. To se nikada nije dogodilo. Problem je taj što mnoge organizacije i vlade ne shvataju da internet ne poštuje nacionalne granice. To je globalna mreža. Dakle, možete naneti trajnu štetu”, ističe direktorka ICANN-a.

Želimo prednosti, ne i da iskusimo rizike VI

Od više od osam milijardi ljudi živi na našoj planeti, a njih 5,4 milijarde koristi internet, ali 2,6 milijardi ljudi nikada nije bilo onlajn, pokazuju podaci Međunarodne telekomunikacione unije. Zbog toga je važna mogućnost izbora korisnika da sadržajima na internetu pristupaju na svojim jezicima i pismima.

„Postoje različite prilike u smislu digitalnih inkluzija i nekih alata, prilika za proširenje pristupa jezicima i pismima, što je naravno ono zbog čega smo ovde danas. Da podignemo svest o stvarima poput korišćenja ćirilice ili arapskog, kako bi što više ljudi moglo imati pristup u što više sadržaja”, kaže Seli Kosterton.

Kada je reč o budućnosti ICANN-a u svetlu novih tendencija, pre svega imajući u vidu sve promene koje se ubrzano dešavaju na polju veštačke inteligencije, Seli kaže da te promene utiču na sve pa i na ICANN.

„Veštačka i generativna veštačka inteligencija nije unutar misije ICANN-a, ali naravno da utiče na sve nas kao građane sveta i to je nešto što će promeniti stvari, a već menja. Mislim da je veoma uzbuđujući potencijal onoga što možemo da radimo drugačije, i koje probleme možemo rešiti. To je ogromna prilika, ali moramo biti veoma pažljivi. Pratimo tehnologiju i osiguravamo da ne utiče na našu sposobnost unutar same tehničke infrastrukture i naše sposobnosti da nastavimo da ispunjavamo našu misiju. Do sada je bilo sve u redu, nismo zabrinuti. Važno je, naravno da želimo da vidimo prednosti, ali ne i da iskusimo rizike”, rekla je u razgovoru za Internet portal RTS-a direktorka Internet korporacije za dodeljene nazive i brojeve Seli Kosterton.