Kineski megaplan za osvajanje svemira

Pripreme za narednu planiranu misiju – poznatu kao "Chang’e-6" – teku glatko, saopštila je kineska Nacionalna svemirska uprava (CNSA) u prošlonedeljnom saopštenju, dodajući da će prateći relejni satelit misije biti raspoređen u prvoj polovini sledeće godine.

Ove nedelje, CNSA se takođe osvrnula na svoju misiju "Chang’e-8", planiranu za 2028. godinu, a kineski zvaničnici su u ponedeljak, tokom Međunarodnog astronautičkog kongresa u Bakuu, u Azerbejdžanu, pozvali na povećanu globalnu saradnju na razvoju neimenovane bespilotne Lunarne ekspedicije.

Kineska ekspedicija planirana za 2028. godinu otvorena je za zajedničke projekte „na nivou misije“ sa drugim zemljama i međunarodnim organizacijama, navodi se u propratnom dokumentu objavljenom na veb-stranici kineske Nacionalne svemirske uprave.

To znači da bi Kina i međunarodni partneri mogli zajedno da rade na lansiranju svemirskih letelica i operacijama u orbiti, da sprovode „interakcije“ između svemirskih letelica i zajednički istražuju površinu Meseca, navodi se u dokumentu.

Svemirska letelica bi takođe napravila mesta za 200 kilograma stranog naučnog tereta, objavila je agencija na svojoj veb-stranici. Ovo bi moglo da omogući inostranim partnerima da sprovode istraživanje Meseca tako što će se delimično priključiti misiji, navode kineski državni mediji.

Kina očekuje da će obe predstojeće misije, kao i "Chang’e-7", planirana za 2026. godinu, doći do vrednih podataka za izgradnju stalne međunarodne istraživačke stanice na južnom polu Meseca do 2040. godine, što je deo napora Pekinga da postane glavna svemirska sila.

Ti napori doveli su do toga da je Kina postala prva zemlja koja je poslala rover na drugu stranu Meseca 2019. godine, a završila je i izgradnju svoje orbitalne kosmičke stanice Tijengung, prošle godine, i objavila planove da postane tek druga zemlja koja će misiju sa ljudskom posadom spustiti na Mesec do 2030. godine.

Proširenje međunarodnih veza Pekinga kroz saradnju na kosmičkim programima takođe je deo tog plana, iako se do sada navodi da se samo nekoliko zemalja pridružilo planiranom razvoju stanice za istraživanje Meseca. Među njima su Rusija, Venecuela i Južna Afrika, navode kineski državni mediji.

Kina nije usamljena u podizanju svog svemirskog programa i Lunarnih ambicija jer više zemalja gleda na potencijalnu naučnu korist, nacionalni prestiž i pristup resursima, kao i dalje istraživanje dubokog svemira koje bi uspešne misije na Mesec mogle doneti.

Prošlog meseca, Indija je spustila svoju svemirsku letelicu Čandrajan-3 na Mesec, postavši tek četvrta nacija koja je postigla taj podvig, a njeno sletanje na Mesec je bilo bliže južnom polu satelita nego bilo koje druge svemirske letelice u istoriji.

Iste nedelje, prva ruska Lunarna misija posle više decenija završila je neuspehom, jer se njena letelica Luna 25 srušila na površinu Meseca.

Sjedinjene Američke Države takođe su pojačale svoj Lunarni program lansirajući prvi probni let 2022. u okviru svog programa Artemis. Cilj programa je da vrati američke astronaute na Mesec 2025. godine i tamo izgradi naučnu bazu. Nasa takođe posmatra južni pol Meseca.

Kao i Kina, SAD takođe okuplja međunarodne partnere, sa više od dve desetine zemalja koje su potpisale sporazum u okviru Artemisa o normama za „mirno istraživanje dubokog svemira“. Kina, za sada, nije među potpisnicama.

Kineske misije na Mesec

Misija "Chang’e-6" trebalo bi da, već sledeće godine, omogući bolje razumevanje druge strane Meseca, na osnovu podataka dobijenih iz prikupljenih uzoraka u 10 prethodnih misija sa strane Meseca koja je okrenuta ka Zemlji, navodi se u saopštenju CSNA.

„Ovakvi uzorci će omogućiti naučnicima da unaprede svoje studije o daljoj strani … (i) analiziraju uzorke kako bi proširili znanje o Mesecu“, rekao je prošle nedelje za kineske državne medije Hu Hao, visoki zvaničnik koji radi na misiji "Chang’e-6".

Predviđeno je da svemirska letelica sleti u basen na drugoj strani Meseca i tamo prikupi uzorke prašine i kamenja, rekao je Hu ističući da je reč o velikom komadu reljefa od velikog naučnog interesa.

Dalja strana Meseca, koja se ne može videti sa Zemlje, prekrivena je kraterima, ali za razliku od strane okrenute ka nama, na njoj ne dominiraju velika Lunarna mora ili tamniji otisci drevnih tokova lave, što je razlika koja zbunjuje naučnike.

Svemirska letelica "Chang’e-6" će takođe nositi teret i satelite četiri međunarodna partnera, navodi CNSA. To uključuje instrument francuske proizvodnje za detekciju gasa radona, detektor negativnih jona koji je obezbedila Evropska agencija za istraživanje svemira, italijanski laserski ugaoni reflektor za kalibraciju radarskih sistema i pakistanski CubeSat, minijaturni satelit kvadratnog oblika, navodi se u saopštenju.

Očekuje se da će se istraživanje nastaviti misijom "Chang’e-7" 2026. godine, za koju je planirano da istraži resurse na južnom polu Meseca, a zatim i misijom "Chang’e-8", dve godine kasnije, koja bi mogla da razmotri kako da se koriste Lunarni materijali.

Kina je lansirala pet robotskih sondi od 2007. godine. Njena poslednja misija, "Chang’e-5", sletela je na Mesec u decembru 2020. i vratila se sa uzorcima kamenja i tla.