Tiktok, ima li nečeg „trulog“ u omiljenoj mreži mladih

Mnogi smatraju da su poslednji događaji u Srbiji, ali i u svetu, prouzrokovani i društvenim mrežama i njihovim negativnim aspektima, a najčešće se pominje Tiktok (TikTok), koji je u nekim zemljama i zabranjen. Evropska komisija i Evropski parlament zabranili su ovu aplikaciju na službenim telefonima, a isto su učinile SAD i Kanada. Zašto je Tiktok označen kao veoma opasan i kao aplikacija sa negativnim uticajem na decu i odrasle?

„Mi danas imamo jednu navalu na društvene medije, poput Fejsbuka, Instagrama, Tvitera, Jutjuba, da ne zaboravimo četbotove koji u verzijama koje trenutno postoje ne daju uvek tačne odgovore. Sa svim ovim alatima mi danas imamo novu realnost, jer bez njih mnogi ne umeju“, kaže IT stručnjak Petar Kočović.

Procene su da oko trećine stanovništva Srbije koristi ove aplikacije, a najviše su njima zahvaćene mlađe generacije.

Veoma je važno napomenuti, kako kaže, da od pet čula koje čovek ima najviše pažnje odvlače vizuelni impulsi koje primamo. „To što vidimo dominantno zaokuplja naša čula“, dodaje Kočović.

Još jedna činjenica na koju ukazuje jeste da su nove tehnologije u velikoj meri uticale na kvalitet i količinu pažnje, jer većinu video-snimaka pogledamo samo 10 do 15 odsto sadržaja. Zbog toga je kratka forma snimaka od 15 do 20 sekundi veoma popularna.

Tiktok je tu „najproblematičniji“ jer je privukao pažnju najmlađe populacije, a tu su postali veoma popularni takozvani „izazovi“, odnosno, prema rečima Kočovića, „hajde da napravimo što veću glupost“, pa dolazi do fizičkog povređivanja.

„Odgovor leži u kući. Porodica je ta koja nam omogućava da se iskažemo. Sadržaj može i da se filtrira. Na samom Tiktoku postoji uputstvo kako se to radi, kao i da se ograniči vreme koje se provodi na mreži. Takođe se preporučuje da se deci od 13 do 15 godina blokira pristup posle devet sati uveče, a starijim tinejdžerima posle deset sati uveče“, objašnjava Kočović.