Dronovi – između potreba i propisa

Šta donosi era dronova? Japan, iako zemlja sa posebno strogim propisima vezanim za bezbednost, koja zbog toga neretko kasni za državama i regijama poput Singapura, Hongkonga i Tajvana u uvođenju novih tehnologija u masovnu upotrebu, kao tehnološki lider sveta može da nagovesti odgovor na to pitanje i pri tom, svojom neobičnom kulturom, i iznenadi.

Širom sveta razvijaju se planovi sa korišćenje jeftinih, lakih bespilotnih letelica, dronova, za isporuku pošte, snabdevanje udaljenih predela poput izolovanih planinskih područja i malih ostrva, prskanje i nadgledanje useva, ili čuvanje objekata, odnosno, jačanje bezbednosti putem nadzora iz vazduha.

No, u velikoj japanskoj građevinskoj firmi „Taisej“, javljaju lokalni mediji, njihova upotreba je sasvim drugačija – dron koji se samonavodi pomoću senzora leti unutar zgrade iznad glava zaposlenih i emituje audio-poruke o tome da je isteklo radno vreme, te kamerom beleži ko je od njih uprkos tome ostao na svom radnom mestu.

Ovo stoga što oštri propisi nalažu da u gusto naseljenim oblastima, u javnom prostoru, dronom mora da upravlja čovek i da letelica u svakom trenutku mora da bude unutar njegovog vidnog polja. Zbog toga, pomenuta kompanija nije uspela da ostvari svoj naum da pomoću drona nadgleda parking i okolinu zgrade, odnosno, tu letelicu koristi za obezbeđenje objekata. 

Ipak, ovaj problem, čini se nije obeshrabrio građevinsku firmu sa sedištem u Tokiju, jer njeno rukovodstvo planira da mašinu, u čiji je razvoj uložila trud i novac, ipak ponudi tržištu i to kao sredstvo za nadzor unutrašnjosti objekata i sprovođenja radnih propisa.

Naime, oni svoj dron reklamiraju kao mašinu koja će službenicima u kadrovskim odeljenjima omogućiti bolji uvid u to da li zaposleni u firmi rade prekovremeno i tako sprečiti eksploataciju i ugrožavanje zdravlja radnika.

Ravnoteža između angažovanja na poslu i privatnog života je u poslednjih godinu-dve u Japanu sveprisutna tema, problem o kojem se raspravlja u medijima, parlamentu i preduzećima, jer se nakon pogibije 24-godišnje radnice reklamne kompanije „Dencu“, koja je krajem 2015. godine izvršila samoubistvo zbog iscrpljenosti od prekovremenog rada, u zemlji pokrenula lavina zahteva za promenu radnog režima i kulture u firmama i zakonodavstva u vezi uslova rada.

Mada ostaje sumnja u vezi sa tim da li će dronovi unutar radnih prostorija zaista biti korišteni za dobrobit radnika ili kao sredstvo koje će šefovima omogućiti da špijuniraju zaposlene i ocenjuju ko od njih zabušava, te tako zapravo poslužiti kao sredstvo prisile na radnom mestu, sasvim izvesno je da te letelice, makar i samo iznutra, mogu da posluže za zaštitu objekata od provala podizanjem uzbune ili ometanjem napasnika.

U psihologiji je poznat efekat da i sama pomisao da su posmatrani ljude nagoni da budu vredniji, pošteniji i odgovorniji, pa je u tome možda pravi smisao korišćenja kamerom opremljenih dronova unutar zatvorenog prostora.

Prva praktična primena u prirodi

Isporuka namirnica i pošte dronovima u gradskim sredinama u Japanu još nije počela uprkos uspešnim testovima, jer se još čeka reč zakonodavaca, odnosno, ublažavanje propisa koji, recimo, u ovom trenutku ne priznaju praćenje leta kamerama instaliranim na samoj letelici, dži-pi-esom ili pomoću drugih mašina, već isključivo pogledom ljudi sa zemlje, te zabranjuju let nad naseljenim područjima i, naročito, nad javnim objektima od političkog i vojnog značaja. 

Međutim, na otvorenom prostoru u unutrašnjosti, gde nema stambenih i javnih objekata, dronovi se već koriste, interesantno, za plašenje proždrljivih primata. To nije za smeh i šalu, tvrde japanski seljaci i agronomi, koji ističu da su mali makaki majmuni, kakvih je puno u njihovoj zemlji, dovoljno inteligentni da mogu da uoče i izbegnu klasične zamke kojima se štite usevi.

Zato lokalne vlasti u poljoprivrednim područjima počinju da uvode dronove koji iz vazduha prave buku emitujući pesme i druge zvuke da bi oterali majmune i tako ne samo spasli njive, već i sprečili štetu po skladišta letine i krovove kuća koju te uporne životinje izazivaju.

Efikasnost ovog pristupa leži u tome što, istovremeno sa dronovima, u pohod kreću i lovci koji pucaju iz pušaka u vazduh, što u majmunima stvara asocijaciju između nailaska drona i melodije koju on svira sa jedne, i pojave naoružanih ljudi, odnosno, životne opasnosti sa druge strane, tako da kada je ta asocijacija jednom uspostavljena, sami dronovi postaju dovoljni za teranje čopora tih simpatičnih štetočina.

Pristup koji koriste lokalne vlasti u prefekturi Kanagava, a koji podrazumeva hvatanje majmuna i stavljanje ogrlice sa dži-pi-es lokatorom, što upravljačima dronova omogućava da tačno znaju gde treba da upute svoje letelice kad žele da poteraju majmune, je još jedan efikasan način da se osigura uspeh prilikom upotrebe dronova u odbrani od tih štetočina.

U toj prefekturi u toku su i projekti za praćenje divljih životinja poput medveda i divljih svinja korišćenjem dronova sa infracrvenim kamerama, kako bi se olakšalo vođenje evidencije o broju tih stvorenja, izučavanje njihovog kretanja, te upozorilo stanovništvo naselja koje bi moglo biti izloženo njihovom napadu.

Postoji ideja i da se te male bespilotne letelice iskoriste i za hvatanje zveri bacanjem mreže iz vazduha. Nešto manje uzbudljiva i, sa stanovišta zaštite prava životinja manje kontroverzna, primena koja se trenutno planira je zaprašivanje polja.

Problemi u urbanim sredinama

U ruralnim oblastima u Japanu brzo opada ukupni broj stanovnika i raste udeo ljudi starosti preko 65 godina u populaciji. Mnogi od njih su nepokretni i slabo pokretni, što nameće potrebu za korišćenjem dronova za isporuku pošte i namirnica.

Domaći komentatori zato očekuju da će problemi vezani za populaciju ubrzo dovesti do ublažavanja pomenutih, strogih propisa, koji su uvedeni s namerom da se konstruktorima pruži vreme za temeljni razvoj bezbednih letelica i testiranje izvodljivosti usluga koje bi one mogle da pružaju.

Naročito važnu ulogu u osmatranju terena i transportu namirnica dronovi mogu da odigraju u oblastima pogođenim prirodnim nesrećama i odsečenim poplavama i odronima od ostatka zemlje, pogotovo ako su konstruisani tako da mogu da podnesu jače udare vetra i teške padavine.

Otud je, može se reći, logično to što je, na primer, „Japanska pošta“ svoje testove u vezi isporuke pisama i paketa vazduhom obavila upravo u od cunamija postradalim područjima u prefekturi Fukušima. 

Ipak, kada su u pitanju veći gradovi, čak i ako se propisi uskoro promene, smatra se da bar još nekoliko godina nakon toga dronovi neće ući u masovniju, praktičnu upotrebu zbog opasnosti koje njihovo obrušavanje može da prouzrokuje u tim gusto naseljenim sredinama.

Još jedan element u otporu širenju usluge transporta i distribucije dronovima u gradovima može biti zabrinutost u vezi sa privatnosšću, jer će te letelice biti opremljene kamerama koje omogućuju samonavođenje ili upravljanje, što može biti zloupotrebljeno za nadzor i špijuniranje stanovništva.

Takođe, distribuciona mreža u većim urbanim sredinama već je dovoljno razvijena, jer u njima, pored kamiona i kombija, kruži i veliki broj poštanskih i drugih radnika na mopedima i biciklima, pa dronovi nisu nasušna potreba.

Štaviše, naročito kada je reč o sredinama s većom populacijom, isporuke su ekonomičnije i efikasnije ako se obavljaju transportnim vozilima velike nosivosti, pa je, kažu stručnjaci, realnije očekivati da će se u takvim sredinama, ako se želi smanjiti trošak za radnu snagu ili povisiti kapacitet bez upošljavanja novih radnika, u budućnosti koristiti autonomna vozila koja se kreću po zemlji.

Kao protivteža tim za upotrebu dronova negativnim silama mogao bi da deluje zahtev za brzom, gotovo trenutnom uslugom isporuke robe poput hrane, lekova, knjiga i cveća – dronovi bi u gradovima mogli da funkcionišu u smeru skraćivanja vremena potrebnog za snabdevanje jer ih, za razliku od drugih formi transporta, ne sputavaju saobraćajne gužve na zemlji. Dronovi su takođe vrlo korisni za nadzor gradilišta i inspekciju infrastrukturnih objekata poput mostova.

Prilika za zapošljavanje i podizanje kvaliteta života u unutrašnjosti

Bilo da je reč o ruralnim ili urbanim sredinama, sigurno je da je za širu upotrebu dronova potreban kadar koji će upravljati mnoštvom letelica koje će uskoro zazujati japanskim nebom. Domaće Udruženje pilota dronova ocenjuje da će u naredne dve godine u toj zemlji biti potrebno čak oko 140.000 ljudi koji će moći da upravlju tim letelicama.

Po podacima Ministarstva za zemlju i saobraćaj, u Japanu već deluju 154 firme za obuku, koje naplaćuju između dve i tri hiljade evra za intenzivne kurseve u trajanju od nekoliko dana, tokom kojih, između ostalog, svoje polaznike uče kako da se nose sa problemima kao što su otkazivanje satelitskog navođenja ili greške u softveru za navigaciju. Te kompanije, pored prilike za praktičnu vežbu, pružaju i informacije o pravnoj regulativi vezanoj za korišćenje dronova. 

U biznis s malim letelicama nastoje da se uključe i škole za vožnju, koje u Japanu počinje da pogađa smanjivanje mlade populacije, odnosno pad broja potencijalnih mušterija, kao i manja platežna moć i zainteresovanost novih generacija za posedovanje automobila. To ilustruje podatak da je u proteklih deset godina zatvoreno više od 100 takvih nastavnih ustanova, što predstavlja osam procenata od njihovog ukupnog broja u Japanu.

Neke od na tržištu preostalih 1.330 škola za vozače zato svoj opstanak traže u diversifikaciji delatnosti, za šta im revolucija u transportu koja će, čini se, uskoro biti ostvarena zahvaljujući dronovima odgovara – one sada mogu da se, uz nešto dodatnog ulaganja, pozicioniraju kao centri za obuku upravljača tih letelica i tako ispune svoje poluprazne učionice i poligone.

Mada će morati da prilagode svoju opremu, poligone i znanje novim potrebama i pravilima koje će doneti uvođenje dronova u saobraćaj, njihova prednost nad firmama iz drugih oblasti je posedovanje prostora za vežbu, kao i poznavanje tradicionalnih saobraćajnih zakona i standarda bezbednosti.

Kada je reč o kompanijama iz drugih sektora, otvaranje škola za operatore bespilotnih letelica trenutno planiraju i neke od železničkih kompanija, ali i drugi najveći japanski avio prevoznik „Džapan erlajnz“.

Masovno uvođenje dronova u upotrebu u narednim godinama tako će verovatno doneti pravu malu revoluciju u poštanskim uslugama, snabdevanju namirnicama, nadzoru gradilišta i infrastrukturne mreže, te održavanju bezbednosti objekata, ali i u ratarstvu, stočarstvu i šumarstvu, te proučavanju divljih životinja. Ono će prouzrokovati potrebu za sticanjem novih veština i verovatno dati osetan podsticaj zapošljavanju.

U teško prostupačnim oblastima ono će olakšati posao poštarima i kompanijama iz oblasti distribucije, poboljšati kvalitet života stanovništva, ubrzati i pojednostaviti procenu štete u područjima zahvaćenim prirodnim nesrećama i dalje podići udobnost života ljudi u gradovima.

Zato će, međutim, biti potrebne dobro osmišljene promene u zakonodavstvu i razvoj pouzdanih, robusnih letelica koje se ne kvare i podnose teže vremenske uslove, na čemu se u Japanu upravo intezivno radi.