Roboti zamenjuju pilote u avionu?

Američke agencije već rade na eksperimentima u kojima roboti ili operateri na daljinsko upravljanje zamenjuju kopilota ili pilota u kokpitu, navodi Njujork tajms dodajući da je sve manja potreba za ljudskim osobljem u pilotskoj kabini usled razvoja tehnologije senzora, računara i veštačke inteligencije, prenosi Tanjug.

Komercijalna avijacija je, naime, već automatizovana u velikoj meri. Savremenim letovima, uglavnom, upravljaju računarski autopiloti koji prate poziciju aviona na osnovu senzora pokreta i sistema za navigaciju, koje po potrebi ispravlja dži-pi-es.

Softverski sistemi se, takođe, koriste za prizemljavanje komercijalnih letova, piše američki list.

Nedavno istraživanje pokazalo je da piloti u letelicama „boing 777“ prosečno sedam minuta tokom leta koriste ručno upravljanje dok piloti u avionima „erbasa“ pola sata potroše na ručno upravljanje.

Komercijalni letovi postaju sve „pametniji“

„Avion 'Erbasa' zna dovoljno da ne udari u planinu“, kaže profesor aeronautike i astronautike na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu Dejvid Mindel.

Prema njegovim rečima taj vazduhoplov ima sistem upozorenja, koji se obraća pilotu, ali ne preuzima kontrolu, mada to može u slučaju potrebe.

Pentagon je, naime, već lansirao softver za automatsko pilotiranje u borbenim avionima „F-16“, koji ima automatski sistem za izbegavanje sudaranja s tlom i koji je, navodno, spasao letilicu i njenog pilota u novembru prošle godine u sukobu sa snagama Islamske države.

Od 2013. godine vojni arsenal Pentagona koji je uložio ogromna sredstva u razvoj aviona-robota, broji više od 11.000 dronova.

Bespilotne letelice, ipak, najčešće rade na daljinsko, a ne automatsko upravljanje.

Nasini naučnici istražuju i korišćenje operatera za daljinsko upravljanje umesto kopilota na komercijalnim letovima što bi značilo da kontrolor leta na zemlji može poput „dispečara“ da upravlja desetinama letova istovremeno, kao i da prizemlji avion ukoliko se nešto desi pilotu.

„Da li možemo da imamo avion s jednim pilotom s mogućnošću da daljinskim upravljanjem kontrolišemo letelicu sa zemlje i da to bude bezbednije od današnjih sistema? Odgovor je - da“, smatra profesor Univerziteta Djuk i nekadašnji pilot „F-19“ aviona Meri Kumings, koja radi kao istraživač u projektu Darpe.

Sistemom automatskog upravljanja aviona može se, takođe, uštedeti velika količina novca jer, kako se navodi u izveštaju stručnjaka Nase, troškovi rada na poziciji kopilota u 2007. godini iznosili su nekoliko milijardi dolara u svetskim avio-kompanijama.

Udruženje pilota, međutim, poručilo je u pismu američkom Senatu prošlog meseca da pilot može da vidi, oseti, čuje ili nasluti pokazatelje nekog problema i počne da planira akciju pre nego što problem ustanove senzori ili neki indikatori.

„Tehnologija takođe košta“, naglasio je vanredni profesor kosmičkog inženjeringa na Institutu za tehnologiju u Džordžiji na Nasinom simpozijumu dodajući da „više tehnologije u kokpitu znači veću mogućnost kvara te iste tehnologije“.

Ipak, postavlja se pitanje da li bi putnici seli u avion kojim pilotiraju roboti ili ljudi desetinama hiljada milja od kokpita.

„Ljudi traže ljude“, zaključuje profesorka Kumings.