In Memoriam Mihailo Vukobratović – reditelj koji je oblikovao naše priče

Njegovo ime vezuje se za projekte koji su obeležili epohu – od velikih pozorišnih scena do televizijskih spektakala, gde je svojim znanjem i umetničkom vizijom pomerao granice mogućeg. Radio je sa najvećim imenima naše umetnosti, a istovremeno otvarao vrata mladima koji su tek ulazili u svet scene. Bio je i ostao simbol stvaralačke snage, predanosti i iskrene ljubavi prema umetnosti.

Njegova karijera bila je impresivna i raznovrsna. Režirao je brojne televizijske serije koje su obeležile decenije jugoslovenske i srpske kulture, među kojima su Bolji život, Policajac sa Petlovog brda, Porodično blago, Bela lađa…

Stvaralački duh stajao je i iza nezaboravnih pozorišnih predstava, poput Briljantina, i iza kultnog filma Nije lako s muškarcima, ali i iza mnogih muzičkih šou-programa posvećenih velikanima, „Ribljoj čorbi“, Bajagi, Zdravku Čoliću, kojima je obeležio karijere svojim video-ostvarenjima.

Umeo je da napravi most između umetnosti i publike, između scene i srca. Bio je reditelj koji nije tražio samo formu, već istinu. Ono što je Mišu činilo posebnim jeste njegova sposobnost da u svakom projektu pronađe ono toplo, ljudsko. U njegovim režijama prepoznavali smo sebe – naše slabosti, naše snove, naše radosti.

Znao je da od običnog trenutka napravi svečanost, a od svečanosti – trenutak iskrene emocije.

Saradnici ga pamte kao neumornog radnika, ali i nežnog i pažljivog u odnosu prema ljudima. Bio je strog kada je trebalo, ali nikada bez topline i razumevanja. Mnogi glumci, muzičari i pevači kažu da su uz njega pronašli svoj izraz, jer je Miša umeo da ih podstakne da iz sebe izvuku najbolje. Njegova vera u ljude bila je beskrajna.

Ali iznad svega, Miša je bio dobar čovek. Njegova dobrota, vedrina i neposrednost činili su da se u njegovom društvu osećamo prihvaćenim i vrednim. Njegov osmeh unosio je mir, njegove reči davale su snagu.

Danas, dok se opraštamo, osećamo prazninu, ali i zahvalnost. Prazninu, jer odlazi jedan veliki stvaralac i drag čovek. Zahvalnost, jer nam je ostavio dela koja će živeti, jer smo imali čast da ga poznajemo i učimo od njega, jer je deo sebe utkao u sve nas.

Dragi Mišo, imala sam veliku čast da radim s tobom i učim od tebe, da budem tvoj prijatelj. Učio si i mene i sve svoje saradnike, prijatelje i porodicu da gledamo čisto, da osećamo jače, da verujemo u ljude.

U tvojim režijama prepoznavaćemo tebe – velikog reditelja i još većeg čoveka.