Miodrag Radonjić punim gasom bez dublera u trkačkom „jugu“

Sa glumcem Miodragom Radonjićem, jednim od glavnih junaka filma Prva klasa – Pun gas, koji će uskoro stići u naše bioskope, našli smo se na Ušću, gde je i sniman veliki deo ove sage o brzini, automobilima, adrenalinu.

Reč je o trkama legendarnih jugića, a jednim od njih je Radonjić trebalo da stigne na snimanje, ali zbog kiše to nije bilo moguće. Ipak tu je čuveni fića koji je bio simbol trke Nacionalna klasa.

Uz jutarnju kafu pitamo ga kako je teklo snimanje filma punog brzine i adrenalina, u kojoj su glavni junaci dva rivala na trkačkoj stazi Beba i Nemac.

U pitanju je rivalstvo koje, s jedne strane postaje nezdravo i biva nezdravo, da bi nekako prevazišli svoje izazove junaci i da bi možda došli do jednog zdravog rivalstva. U pitanju su trke jugićima, oni su članovi istog trkačkog kluba, međutim samo jedan najbolji vozač Srbije može da dobije ugovor da ode na evropsko takmičanje GT3.

Reč je o trkama jugića, dakle jugoautomobila. Kako te trke izgledaju u Vašem filmu, kako ste snimali te scene?

Ti jugići, koliko ja znam, nisu registrovani za vožnju po gradu, tako da čini mi se da se sećam da su neki dolazili na šlepu, jer su to isključivo trkački jugići, oni služe za trke. Naša klasa koju mi vozimo je prva klasa koja ima valjda preko 1.000 kubika snagu motora, tako da to su u suštini jaki automobili, jake mašine. Meni je bilo stvarno dosta inspirativno i izbudljivo da vozim to s obzirom na to da mi nismo imali mnogo dublere, zapravo skoro uopšte. Najviše smo vozili sami i zaista je onako jedan baš specifičan adrenalinski osećaj kad se vežeš onim kaiševima. To su ozbiljno startni motori, naročito uzimajući u obzir da je to jedan lagan auto, jugo ne znam da li ima 600-700 kilograma, tako da što bi rekli – leti.

Da li je bilo straha?

Ne bih rekao straha, ali jedne velike obazrivosti, jer smo imali nekad i indikacije od strane režije da se negde onako malo dodirnemo kao što se to i dešava u trkama, ali nije bilo nikakvih potreba za nekim ekstremnijim situacijama.

Film nije samo o trkama, to je priča i o ljubavi, prijateljstvu.

Pre svega mislimo da ćemo moći da vidimo jedan duhovit film, jednu bajkovitu komediju. To bi po mom mišljenju bio neki stil odnosno žanr ovog filma, ima blagu tu stilizaciju. Jedan film koji je dosta topao, posle koga verujem da će većina publike nositi neku vrstu radosti, to neko osećanje kad izađu iz bioskopa, jer je jako rasterećujuć, veseo film koji ima i neke svoje dramske momente i melodramske, tako da je jedna onako zapravo topla ljudska priča pre svega.

Film je na neki način i omaž čuvenom filmskom ostvorenju Nacionalna klasa. U kom domenu i kako to sve izgleda, koje su sličnosti, a koje razlike?

Svakako tema automobilizam i trke automobilima su već jedna velika sličnost. Ono što je činjenica da je „Nacionalna klasa“ jedan kultni, legendarni film koji je autentično umetničko delo i zapravo nema nikakve veze ovaj naš film sa „Nacionalnom klasom“ u tom smislu. Kada se kaže omaž, to se podrazumeva da nekako ispoštujete te neke sitnice koje više iz poštovanja ka tako jednom velikom filmu, kao što je, ne znam, možda neki postupak koji je nek uradio u filmu, neke kolege su to radile, ili tako neka sitnica kad recimo, ne znam, Olivera Marković kaže Gagi Nikoliću 'Nemoj da jurcaš, vozi polako', pa onda neku sličnu repliku kaže Olga Odanović koja igra majku Radetu Ćosiću.

Da li privatno volite adrenalin? Čime se bavite? Da li vozite brza kola? Da li imate neki sport koji preferirate?

U principu, privatno volim ronjenje na dah, ali sad neko bi rekao to je adrenalinski sport, pa i nije baš, nije ono sad skakanje, ne znam, iz padobrana, ali svakako volim da budem u nekoj aktivnosti.

Kako bi glasio Vaš životni moto?

Biti svoj.

Ovoj filmski spektakol o brzini, strasti i ljubavi premjerno će biti prikazan 15. oktobra, a na repertoaru bioskopa širom zemlje naći će se od 17. oktobra.