Goran Milašinović: Naš film ima poruku, zato je pobedio

Svetska premijera filma održana je 4. avgusta u Lokarnu, zatim regionalna pre osam dana u Sarajevu. Film je osvojio mnoštvo nagrada – za najbolji film u Lokarnu, u kategoriji „Pjaca grande“ i „Zeleni leopard“ za najupečatljiviju poruku, kao i nagradu publike u Sarajevu.

„Bio sam u Lokarnu, utisci su zaista impresivni. Mi smo bili srećni, mislim da govorimo o imenu gospodina Bjelogrlića i svih faktora iz filma koji su bili prisutni. Bili smo jako uzbuđeni da film opšte bude prihvaćen na tako važnom festivalu, samo 17 filmova ulazi u kategoriju“, istakao je prof. dr Goran Milašinović.

Ističe da je Đona Nazaro, selektor tog festivala, eklektički filmski radnik koji veoma dobro zna da napravi program koji će biti iz različitih država i sadržaja filmova i da je sâm ulazak u tu konkurenciju bio veliki uspeh.

„Bili smo jako uzbuđeni, ja lično sam bio uzbuđen dok se prikazivao film, manje sam gledao film, više kako će reagovati publika, da li smo nešto pogrešili, da li je ova scena odgovara, da li je poruka pogrešna, da li će dobro shvatiti. Komplikovano što je to francusko-srpski film, tako da ima titlove i na francuskom i na srpskom, jedna prilično stresna atmosfera. I onda kad se film završio i kad je taj aplauz počeo, kad su krenule ovacije, prosto smo bili unezvereni od sreće i zadovoljstva", istakao je Milašinović.

„Nisam znao gospodina Bjelogrlića pre našeg susreta 2015. godine kada je on po savetu našeg prijatelja pročitao roman i kada smo se sastali i počeli da razgovaramo o romanu. Bio sam iznenađen, moram da kažem, nisam očekivao tu dubinu kojom je on shvatio taj roman, prilično slično mojim idejama tog romana. Odmah sam imao utisak da imamo zajednički pogled, da to što se dogodilo jeste tema, humanistička tema koja može da izađe u svet, koja nije tema koja zanima samo nas, koja će zanimati i bivšu Jugoslaviju ili Srbiju, nego koja može da izađe i van naših granica i mislim da je to bila početna tačka. Sa te tačke smo gradili dalje scenarije, kako će to sve izgledati", napomenuo je profesor.

Sedmi scenario je bio pravi

Dodaje da scenario na osnovu romana nije lako napraviti, i da je tu trebalo dosta vremena:

„Proveli smo 7-8 godina radeći na tom scenariju i gospodin Ršumović, Sviljičić, Dragan i ja. Svi smo tu potrošili mnogo vremena i, na kraju, sedmi scenario je bio onaj o kojem smo se složili.“

Na pitanje o tome da li se ovde upalila jedna crvena lampica, onako kako je to u knjizi opisao i da li je to svet shvatio, odgovara:

„Ja mislim, bar po reakcijama žirija, pogotovo Varajetija, da je to najveća nagrada koja se dodeljuje.To je zapravo žiri koji je najveći, najvažniji u svetu filmske kritike. Ja bih rekao da je poruka koja postoji u filmu, da je film koji ima poruku pobedio, na neki način, u Lokarnu. To i jeste glavni razlog zašto je pobedio. Jer filmovi koje ste naveli, koji takođe pokazuju u autentičnom trenutku kakva je ova opasnost od nuklearne energije i taj jedan suludi scenario kojim svet i čovečanstvo srljaju u samouništenje, zapravo autodestruktivni scenario u vezi sa nuklearnom energijom – za razliku od svih tih filmova, naš film ima i poruku.“

Film, zapravo, ima jednu vrstu rešenja, ističe Milašinović:

„Kako svet može izaći iz tog ludog ulaska u nuklearni rat, nedajbože budući? Pa može da izađe samo tako što će empatijom, humanošću, ljubavlju jednog prema drugom zaustaviti te procese i shvatiti da mu je važnije da čovek kao ljudsko biće i čovečanstvo opstane nego da se napravi neka invazija, da se napravi neka materijalna koristi ili slično.“

„Mi smo već drugog dana nakon festivala, videli i druge filmove u Lokarnu. Videli smo Pobednika, na primer, Kana, to je anatomija jednog pada, koji je jedan postmoderni film, gde se zapravo insistiralo na postupku, mnogo više nego na sadržaju, nego na narativu", naveo je prof. Milašinović.

Dodaje da je istog tog tipa i italijanski film koji je otvorio festival.

„Mi smo shvatili da nosimo svežinu, da mi zapravo u tom moru postmoderne koja postoji danas, naročito u književnosti ali i u filmskoj industriji, da mi nudimo jedan film koji je ‘običan’, koji ima svoj početak i kraj, koji ima svoju napetost, koji ima svoje snažne emocije, dva toka paralelna sa flešbekovima. Vi jasno vidite o čemu se radi, vi jasno na kraju imate poruku. Čak imate i dubinske slojeve zbog kojih se zapitate ‘da li bih ja bio takav čovek, kakvi su bili Francuzi koji su poklonili svoju koštanu srž, ili ne’.“

Dakle, mnogo različitih slojeva, ali veoma jasnih, napravljenih jasnim slikama, naglašava Milašinović.

„I već sledećeg dana je u Korijere dela sera, što je veoma iznenađujuće, izašla kritika koja je bila veoma pozitivna. I to nam je bio signal. Međutim, strahovali smo od Varajetija, strahovali smo kako će reagovati, jer je to žiri koji može ili da vas sahrani, ili da vas podigne u zvezde. I kad smo dobili tu pozitivnu kritiku, kad smo videli, na kraju nagradu, pa posle kritiku, shvatili smo da je ono što smo mi želeli – a to je da ponudimo svetu jednu vrstu alarma, zapravo i rešenja – da je to publika shvatila.“

Pogotovo treba voditi računa da je to publika Zapada, publika koja je gledala film, napominje Milašinović.

„Publika Zapada, baš kad se radi o komunističkim temama ne voli da im to  saopštava neko sa Istoka. Oni misle da je to njihova ekskluzivna tema. Vi možete da pričate o disidentskim temama, o politici, da se ismevate sa svojim primitivnim, da pokazujete neke magijske strane istoka, to oni prihvataju. Međutim, da im govorite o etici, da im govorite o moralu, oni više vole da se sami time bave. A ovde je jedna tema koja je čisto komunistička“, ističe Milašinović. „Drugi sadržaj filma koji je pitanje atomske bombe, napravljen je zbog napetosti, zbog zakonitosti filmske umetnosti, ali suština filma jeste humanistička tema. Neki su nam čak i iz žirija rekli da su kada se projekcija završila imali tako duboke i snažne emocije, da su im potekle suze.“ 

Sve je krenulo od te knjige. Slučaj Vinča o ozračenim naučnicima koji su se lečili u Francuskoj i o humanosti i o prijateljstvu…

„Moram da pohvalim tu saradnju i da izrazim svoju zahvalnost gospodinu Bjelogrliću i Vuku Ršumoviću i svima koji su ipak slušali moje savete. Dakle, ja nisam pisao scenarija, to nije moj posao, ja to i ne znam da radim. Međutim, gospodin Bjelogrlić je tip reditelja koji se ne bavi scenariom, nego to pušta profesionalcima, kakvi su Ršumović i Sviličić. On je imao svoje ideje koje je njima saopštavao“, objašnjava Milašinović, dodajući da su scenario, kad je bio gotov, svi pročitali i dali svoje ideje.

„Ja sam na nekoliko scenarija ozbiljno promenio, jer sam mislio da su težišta pomerena sa humanističkih tema na političke teme, na intrige, državne intrige, Državnu bezbednost, da li je bačena bomba ili nije, da je to predominantno. U mom romanu je to samo naznačeno. Ne, u filmu nije naznačeno. U filmu je to paralelna tema, u filmu je to značajna tema, ali to nije dominantna tema. I to je bila moja glavna želja“, kaže Milašinović, uz napomenu da je reditelj filma uvek razmatrao njegove savete i prihvatao većinu.

Film je privukao pažnju, i dok se pravio, bilo je dosta reklama koje su skretale pažnju.

„Manje je važno meni koliko je važno za moje knjige, mislim da je svakako ovo jedna velika nagrada za knjigu, i reklama, ako smem to da kažem. Kad pišete knjigu, vi zapravo imate neku vrstu mentalnih slika koje čitalac mora da zamisli na isti način. I to je i komplikovano i kreativno, zato volimo čitanje jer je to kreativni proces. Međutim, kad imate film, on vam daje direktnu vizualnu sliku, vi percipirate stvarnost onako kako je istorija napravila, i reditelj. To je mnogo lakše, zato je film pobedio kao umetnost. Danas ga, uglavnom, više volimo nego književnost. A kad se napravi ta vrsta kombinacije književnosti i filma, vi zapravo vidite koliko je to i različita percepcija sveta. I zato mislim da nikad ne treba upoređivati film i knjigu, nego ih treba shvatiti kao dva paralelna toka koja treba, zapravo oba, konzumirati da bi se dobila puna slika“, istakao je Milašinović.

Ističe da je ovo bila međunarodna promocija i da je napravljena „u lokalu“ zbog toga što je film završen tek 15. jula, a festival je diktirao da ne može na druge festivale. Beogradska premijera se planira za 24. oktobar 2023. godine.