Preminula kraljica mini-suknje Meri Kvant

Uprkos tome što možda nije poznata kao drugi modni kreatori, njen rad je označio deo istorije kao ono što je bilo pre mini-suknje i ono što se dešavalo posle. To je bio njen način da pokaže svetu da se vreme menja i da dolazi do jedne vrste revolucije. Mladi su nakon dva svetska rata bili željni života i budućnosti koja je tek trebalo da bude ispisana.

Rođena je 1930. godine u Blekčitu u porodici univerzitetskih profesora koji su se nadali da će i ona krenuti njihovim stopama, ali imala je neke druge želje. Želela je da postane dizajnerka, i kada se preselila u London, otkrila je koliko ima potencijala.

Sa svojim partnerom Aleksandrom Planketom Grinom otvorila je svoj slavni butik „Bazar”, 1955. godine. Ta radnja nije bila običan butik kao ni atelje, više je ličila na literarni klub u kome su se sretali mladi, koji su tražili jedan novi stil u modi koji bi izrazio njihov pobunjenički duh.

I sam izlog nije izgledao kao svi drugi, lutke su bile izložene u ekscentričnim pozama, kao da igraju. Bilo je to vreme svinga, momaka duge kose i devojaka koje su svoju sekle.

I mada se mini-suknja oduvek vezuje za nju, koja je jednostavnim rezom makaza napravila revoluciju u modi, još se diskutuje ko je zaista „izmislio“ mini-suknju.

Neki smatraju da je to Andre Kurež, drugi da je to zasluga Džona Bejtsa.

Sama Meri je izjavila da su mini-suknju izmislile devojke koje su šetale ulicom u kojoj se nalazio njen butik.

Mini-suknja je u to vreme razbijala tabue, predstavljala je skandal, seksualnu i političku slobodu. Meri je lansirala i obojene hulahopke koje su opet bile savršene da stave ženske noge u prvi plan, a susret sa modelom Tvigi učinio je ono što je poznato istoriji.

Ipak, za ovu dizajnerku se ne vezuje samo mini-suknja. Ona sama je bila ikona stila, počevši od paž frizure sa pet špiceva koja je i danas moderna i koja je „rekla adio” dotadašnjim pomalo „tetkastim” frizurama, zatim „hot pents” – obojene hulahopke kao i cipele sa niskom petom.

Njen stilski potpis je bio stilizovani cvet margerite. Godine 1966. Elizabeta II ju je nominovala u OBE (Ored of the British Empire) za njen veliki doprinos modnoj industriji. Meri je tom prilikom došla u haljini krem boje sa teget rubom oko vrata. Nakon toga, otvorila je još jedan butik i počela sa izvozom u Ameriku.

Čitavog života je volela jednog čoveka, Aleksandera Planketa Grina, venčali su se 1957. godine i dobili sina Orlanda. Grin je preminuo devedesetih godina.

Godine 1990. Meri je odlikovo British Fashion Council, a 2019. Victoria & Albert Museum u Londonu posvetio joj je retrospektivu.

Meri je tiho napustila ovaj svet u 94. godini u svojoj kući u Sariju.

Moda i mladi su joj zahvalni na haljinama za ples, ali iznad svega na slobodi.