„Selindžer“ otkriva najveću tajnu američke književnosti

Jedna od najvećih misterija američke književnosti – šta je Džerom Dejvid Selindžer radio poslednjih 50 godina svog života – mogla bi biti razvejana novom biografijom autora Lovca u raži.

Dejvid Šilds i Šejn Salerno u knjizi nazvanoj jednostavno Selindžer navode da bi između 2015. i 2020. godine trebalo da izađe niz njegovih posthumnih dela.

Biografija pisca koji se šezdesetih godina skoro potpuno povukao iz javnosti trebalo bi da izađe 3. septembra, a tri dana kasnije planirano je da bude prikazan i Salernov dokumentarac o ovom piscu.

Od početka šezdesetik, kada se povukao iz javnog života, čeka se izlazak nekog Selindžerovog dela. Tokom proteklih 50 godina bilo je opširnih i protivrečnih spekulacija šta je književnik radio u samonametnutnoj izolaciji.

Dobro je poznato da je čuveni autor pisao - prijatelji, susedi i članovi njegove porodice tvrde da je radio do pred smrt 2010. godine. Sam Selindžer je, u intervjuu Njujork tajmsu 1974. godine, otkrio da svaki dan piše, ali za sebe.

Ipak, nema saglasnosti o tome šta je pisao, niti konkretnih podataka šta je pisac čuvao u svom šefu u kući u Nju Hempširu.

Do sada ni Salerno ni Šilds nisu bili poznati po poznavanju Selindžerovog dela.

Šejn Salerno je holivudski scenarista koji je, između ostalog, radio na filmu Armagedon i nastavku Avatara, dok je Šilds poznat po dokumentarnoj knjizi Dead Languages o profesionalnom bejzbolu.

Zajednička knjiga o Selindžeru na 700 strana iznosi nove informacije, retke fotografije i pisma, do sada nepoznate detalje o piščevim ratnim godinama i kratkom prvom braku.

Tu je i intervju s Džin Miler s kojom je proslavljeni romanopisac bio dok ona još nije bila punoletna. Miler je bila i inspiracija za priču Za Esme.

U biografiji se iznosi i kako je Selindžer, koji je navodno izbegavao Holivud, gotovo pristao da Esme dobije i filmsku adaptaciju.

Knjiga Selindžer iznosi, ali i osporava mnoge legende u vezi sa piscem.

Prikazan je kao osoba veoma traumatizovana ratnim iskustvom, ali i zatečena slavom posle Lovca u raži. Međutim, u ovoj knjizi slavni Amerikanac deluje daleko manje usamljenički nego što se verovalo da je bio.

U biografiji se takođe opisuje njegova sklonost ka mladima i pažljivo se prati vezanost za tinejdžerku Unu O'Nil četrdesetih i Džojs Majnard sedamdesetih.

Autori navode reči Selindžerove dece, pisaca Toma Volfa i Gora Vidala, ali i Marka Dejvida Čepmena, koji je naveo da je Lovac u raži razlog što je ubio Džona Lenona.