U zemlji svetaca i vilenjaka – Prsten okruga Keri u Irskoj

Kada kažem Irska, pomislim upravo na to: nepregledne sočne brežuljke svih nijansi zelene boje, mistične šume obrasle vlažnom mahovinom iz kojih svakog trenutka očekujem da iskoči neki trol ili vilenjak sa praporcima, ustalasani Atlantik koji se uz urlik obija o sive divlje stene, živopisne kućice u nizu, sa prodavnicama lokalnih proizvoda, pabovima i restorančićima, srdačne, otvorene i gorde ljude. 

Okrug Keri je baš to. 

Njegova prstenasta ruta, koja duž 180 kilometara vodi kroz fascinantne pejzaže jugozapada zemlje, objedinjuje svu njenu dramatičnu prirodu, burnu i bolnu istoriju i toplinu lokalne kulture.

Prsten okruga Keri (Kerry Ring) povezuje planine, jezera, obalu okeana, idilična mala sela i lokalne znamenitosti. Ovde se ne dolazi jednom. Neslućene nijanse surovog i pitomog pejzaža menjaju se svakog meseca, s promenama vremena i godišnjih doba,  poput platna nekog impresioniste, pa je šteta ne videti bar nekoliko izdanja. 

Temperature ne osciliraju previše. Uglavnom ne prelaze dvadeset stepeni i ne idu ispod nule.  Kiše je, naravno, mnogo. Najmanje u junu, kada pada u proseku "samo" četrnaest dana. Kao da sam im prenela malo mediteranskog sunca, moja jesenja četiri dana protekla su gotovo bez i jedne kapi. 

Lokalni vodič sa velikom gorčinom će vam ispredati,  što istorijske, što lične priče o životu stanovništva ovog kraja, teškom preživljavanju,  ponosu, pečalbi i borbi za pravo da budu svoji na svome, govore svojim jezikom, imaju svoju veru, obrađuju svoju zemlju, love ribu iz svog mora. A pod britanskom vlašću gotovo ništa od toga imali nisu. 

Naročito je potresan bio period Velike gladi, sredinom XIX veka. Bez imalo okolišanja vodič tu upotrebljava reč koja me svaki put pomalo štrecne  - genocid. Ali, ako vam neko ne daje mogućnost da jedete bilo šta drugo osim krompira, ne daje vam da lovite divljač u šumama oko vas, da pecate ribu, traži da mu izvozite hranu koju proizvedete, a onda zarazna bolest uništi sav taj krompir, koji je takoreći jedino što ste jeli, pa od gladi umre više od osmine celokupnog naroda, a još toliko ih se iseli - kako bi se to zvalo?

Krompirova plamenjača zahvatila je tada celu severnu hemisferu, ali nigde nije izazvala pomor kao u Irskoj.

Više od milion Iraca napustilo je domovinu, uglavnom preko okeana,  put Amerike. Bili su to neslavni coffin ships, brodovi mrtvački sanduci, jer je zbog nehumanih uslova na njima, pretrpanosti, bolesti, gladi i žeđi, smrtnost dostizala i do 30 procenata. Irska verzija ruskog ruleta. 

Mali lokalni muzej pruža uvid u to kako se živelo na farmama u to vreme. Tu su i kazani narodnih kuhinja u kojima se kuvala supa,  bukvalno od trave i splačina, ne bi li se suzbila glad. Više od dva miliona ljudi svakodnevno je tada jelo iz ovih kazana.

Irska je od 1922. godine republika, posle mukotrpne i krvave borbe za nezavisnost.

Gorke utiske iz ne tako davne prošlosti brzo spiraju idilični pejzaži i živopisna sela koji se smenjuju iza svake krivine kružnog puta. 

Autobus prolazi kroz zastavicama okićen Kilorglin, mesto gde se u avgustu, već više od četiri veka održava čuveni Puck fair, jedan od najstarijih festivala u Irskoj.

Prvog dana simbolično se kruniše divlja koza, uhvaćena u obližnjim planinama i proglašava za kralja trodnevne fešte, koja obiluje uličnim tezgama, zabavom, tradicionalnom muzikom i plesom u lokalnim pabovima,  od kojih tri imaju specijalnu dozvolu da budu otvoreni 24 sata dnevno tokom trajanja festivala. 

Obližnje strmo kamenito ostrvo Skelig Majkl ili Majklova stena, vanzemaljskog ambijenta, krije gelski manastir iz VII veka, pod zaštitom Uneska, ali i mnoge tajne sa seta jednog legendarnog filmskog serijala,  jer su ovde snimane ključne scene nekoliko nastavaka popularnih Ratova zvezda. 

Uredno poslagan niz kuća uz šetalište duž obale u Votervilu kao da pročišćava i telo i dušu reskim morskim vazduhom koji puni nozdrve. U ovo mesto bio je zaljubljen i u njemu stalno letovao najveći filmski genije Čarli Čaplin, čiji potomci i danas svraćaju helikopterom u prelepu žutu vilu na obali okeana, okruženu magličastim predelima kao iz neke drevne keltske bajke.

Spomenik u centru mesta čuva uspomenu na nezaboravnog holivudskog velikana. 

Nedaleko od Votervila je i Šnim, pitoreskno selo šarenih fasada, smešteno na brzacima i ušću istoimene reke, u čijoj blizini je i mistični "vilinski grad", pravi mali raj za turiste, željne gluvarenja po pabovima i suvenirnicama i slušanja lokalnih legendi. U Šnimu je svoj mir pronašao i francuski predsednik Šarl de Gol, koji je ovde,  posle ostavke, 1969. proveo šest nedelja u dobrovoljnoj samoizolaciji, daleko od javnosti i medija. Za uspomenu je kasnije na trgu dobio spomenik. 

De Gola je ovom kraju, između ostalog, privuklo i divljenje Danijelu O'Konelu, Oslobodiocu, irskom političaru, lideru, katoličkom emancipatoru i borcu za slobode i prava, jedinom laiku kome je, u njegovom rodnom gradu, posvećena jedna crkva. Narod koji je izrodio više od 330 svetaca sagradio je crkvu i nekome ko to nije.

Jedna od najlepših tačaka na kružnoj ruti je Damski vidikovac (Ladies' View), koji je dobio ime u 19. veku, kada je kraljica Viktorija sa svojim dvorskim damama posetila okrug i odsela u romantičnom ambijentu kuće Makros, koja kao da je iščupana iz neke od knjiga Džejn Ostin.

Da biste stigli do vidikovca, morate proći i preko planinske oblasti Crna dolina, koja je ime dobila iz banalnog razloga, jer je u njoj, od svih krajeva Irske – najduže trajao mrak. U dolinu je, naime, struja uvedena tek sredinom devedesetih godina prošlog veka,  a ne bi ni tad, da nije stanovništvo tužilo vladu Evropskoj Uniji.

Uske serpentine koje vode kroz ovu regiju pravi su izazov za vozače,  ali najviše čuđenja izaziva saobraćajni znak za ograničenje brzine, koja je tek nedavno, sa 100, ograničena na 80 kilometara na sat.

Ruta Keri prstenom najčešće počinje i završava se u gradiću Kilarni, čija je kruna Nacionalni park, zanosna oaza prirode, sa svojim jezerima, vodopadima i šumama, prepunim jelena i ptica.

Njihov cvrkut dugo će vam odzvanjati u ušima i kada napustite ovo mesto na kojem Bog nije štedeo kada je delio lepotu prirode.