Sveti Nikola rođen je u Patari, današnjoj Turskoj na obali Sredozemnog mora

U središnjem delu sredozemne obale Turske nalazi se Likijsko poluostrvo na kome se nalaze neka od najpoznatijih arheoloških nalazišta, najviše ona koje su podigli čuveni Likijci. Likijska liga, osnovana u 2. veku pre nove ere i sastavljena od 23 grada-države, bila je prva demokratska unija na svetu. Za nas je ovaj deo Turske interesantan iz još jednog razloga, jer se tu nalazi Patara, rodno mesto Svetog Nikole.

Patara je drevni grad na obali Sredozemnog mora u današnjoj Turskoj, mesto u kojem se rodio Sveti Nikola – čudotvorac, zaštitinik pomoraca i siromašnih, jedan od najvoljenijih hrišćanskih svetaca, ne samo kod pravoslavnih naroda. Danas se ovde mogu videti ostaci amfiteatra, kompleksi rimskih termi, ostaci nekada najvećeg svetionika i trijumfalne kapije.

Sveti Nikola je još kao dete pokazivao neobičnu duhovnost. Kada je odrastao i izučio škole, želeo je da stupi u sveštenički čin, te ga je njegov stric, arhiepiskop podučavao. Kada su mu roditelji umrli u velikoj epidemiji, Nikola je razdelio nasleđeno bogatstvo siromašnima.

Osnovana u 5. veku pre nove ere, bila je jedan od glavnih gradova Likije. Ove monumentalne grobnice pružaju uvid u umetničke i graditeljske veštine drevnih Likijaca, a tu je i rimski amfiteatar.

„Sveti Nikola posle proučavanja hrišćanstva u Jerusalimu postaje arhiepiskop Mire. Njegov dolazak znači mnogo za ovaj grad. U Likiji Mira je imala važno mesto, ali u periodu hrišćanstva za vreme Svetog Nikole njen značaj se pojačava. Možemo reći da je Sveti Nikola najznačajnija istorijska i religijska ličnost koja je ovde živela", istakao je Emre Čagdaš Bakir, vodič

U crkvi u gradu Demreu Sveti Nikola je proveo život. Ovde se i upokojio 6, odnosno 19. decembra 343. godine. Nekoliko vekova njegove mošti počivale su u ovoj Sabornoj crkvi. U 11. veku prenete su u Bari. Međutim, neki turski arheolozi sada ukazuju da su odnete pogrešne kosti – one koje su otišle u Italiju, kažu, pripadale su anonimnom svešteniku. Naučnih dokaza za to još nema.

„Na to pitanje nemam odgovor zasnovan na nauci. Mi imamo određene izvore, tvrdnje, ali za bilo koju od ove dve tvrdnje nemamo naučne dokaze“, naglašava doc. dr Ebru Fatma Findik, direktorka arheoloških iskopavanja.

Ono što je naučno dokazano jeste da je Sveti Nikola u nekom trenutku života bio na ostrvu Gemile, ili Sveti Nikola, u blizini turističkog grada Fetije.

„Ovo je crkva Svetog Nikole, zapravo ostaci od crkve. Japanski istraživači otkrili su 1994. godine mozaik. Na jednom delu mozaika pisalo je ime Niko, pa su tako došli do zaključka da je Sveti Nikola ovde boravio", rekao je čuvar ostrva Redžep.

Pod carem Dioklecijanom poznatim po progonu hrišćana, Nikola je bio zatvoren u tamnici i u njoj proveo mnogo godina, sve dok car Konstantin nije dao svima slobodu. Kada je kasnije sazvan prvi Vaseljenski sabor u Nikeji, da bi raspravili pitanje Svetog Trojstva, Nikola je udario šamar Ariju, koji je tvrdio da Isus nije istiniti Bog. Crkva je tvrdila da su Sin i Sveti duh ravni Ocu.

Tokom vekova, sveti Nikola je postao jedan od najpoznatijih svetaca. U znak sećanja na njega i za njegovo proslavljanje podignute su hiljade crkava i manastira. Zbog svoje velikodušnosti i darivanja, na pričama o Svetom Nikoli zasnovan je lik Deda Mraza.