Kako da uživamo u bogatstvima Tare, a da sačuvamo njeno blago

Vođene ture turista su najpoželjnije kretanje po nacionalnom parku, a za to su zaduženi ljudi iz Vojne ustanove „Omorika“.

Stevan Srdić kaže da se prolazi i stazama kojima se retko prolazi i kojima se ne ide sam, tako da vodiči ovih dana imaju posla. U toku je i rekonstrukcija putokazne mreže staza na planini.

Dodaje da ture pešačenja i prolaska služe i za edukaciju gostiju.

„Dižemo svest našim gostima o tome kako se ide u šumu i kako se ponaša. Stvar je u tome da se ništa ne ostavlja za sobom, i da u ovim letnjim periodima – nema otvorenog plamena“, izjavio je Srdić.

Ranko Milanović iz Nacionalnog parka Tara, dodao je da su šume, mešovite i raznodobne, osnovna vrednost nacionalnog parka Tara, gde posebno mesto pripada Pančićevoj omorici.

Pomenuo je da posebno bogatstvo Tare čine vrste poput mrkog medveda, divokoza, pančićev skakavac...

„Najveći broj naših posetilaca su ljudi koji imaju neko predznanje, odnosno svest gde dolaze, i nemamo mnogo problema“, kaže gost Beogradske hronike.

Dodaje da je u vreme pandemije koronavirusa bilo tri do četiri puta više posetilaca nego inače, pa je tada među njima bilo i onih koji nisu bili spremni za odgovorno ponašanje u prirodi.

Na Tari se inače plaća 300 dinara dnevno, 800 za deset dana ili 2.000 dinara godišnje ako se ulazi putničkim automobilom.

Govoreći o divljim deponijama na Tari, Milanović kaže da su one posledica ponašanja ljudi iz obližnjih naselja. Zato se organizuju akcije čišćenja.

„Sad je u ovom periodu kritično loženje vatre, odnosno bilo kakav otvoreni plamen u šumi. Tara je zaštićeno područje prve kategorije i dešava se, evo trenutno imamo manji požar i juče i danas, gase ga vatrogasci sa kolegama iz nacionalnog parka“, ispričao je Milanović. Reč je o požaru koji je uzrokovao udar groma.

Savetuje onima koji kreću u prirodu da se adekvatno obuku i obuju, ponesu minimum hrane i vode, da ne budu sami, i da jave nekome kuda idu.